Gubitak sluha može biti propraćen stresom i frustracijom, što može imati uticaja na mentalno zdravlje. Sve više se ispoljava veza između emocionalnog zdravlja i gubitka sluha, a Svetski dan audiologa i Svetski dan mentalnog zdravlja imaju isti datum (10. oktobar). Doktorka Lilianna Piccinini iz perspektive audiologa govori o mentalnom zdravlju.
Veza između mentalnog zdravlja i gubitka sluha
Kako je gubitak sluha povezan sa našim emocijama i osećajem blagostanja? Povezaniji je nego što obično mislimo. Gubitak sluha može dramatično uticati na način na koji neko komunicira sa drugima i kako doživljava život. To osobu može staviti pod veći rizik od anksioznosti i depresije.
– U praksi susrećemo osobe koje ne mogu da učestvuju u životu kao pre gubitka sluha, pa polako počinju da se izoluju od svih – kaže dr Piccinini. – Ujedno vidimo mlade ljude kojima je potrebna podrška u ostvarivanju prava na pristupačne komunikacije, prilagođenu nastavu u školama ili prilagođeno radno okruženje. To prouzrokuje bespotreban dodatni stres i anksioznost, u vreme kada bi trebalo da budu usredsređeni na školu ili posao.
Dublji pogled
Suočavanje sa gubitkom sluha predstavlja drugačiji izazov za svakog ponaosob. Bezbroj je faktora koji su u to uključeni. Neki su intenzivnije pogođeni gubitkom sluha, neki manje. Pošto gubitak sluha menja način na koji komuniciramo sa svetom, takva promena donosi mnogo stresa. Stalno pokušavamo da se prilagodimo okruženju u kojem smo, a to je obično svet čujućih. Kad ne možemo efikasno da komuniciramo ili da se sporazumevamo, kad drugi ne mogu da se prilagode našim potrebama ili načinu komunikacije, to neizbežno rezultira frustracijom. Možemo se osećati anksiozno, depresivno, tužno i usamljeno, ili se u nama javlja želja za izolacijom, kako bismo izbegli teška osećanja.
Na sve to treba dodati premor od slušanja. Kad ulažemo toliko energije da bismo čuli, fokusirali se na informacije i procesuirali ih, to nam može uskratiti neke druge životne aspekte. Kao rezultat toga, javlja se ceo spektar emocija.
Istraživanja
Istraživanja u oblasti mentalnog zdravlja i gubitka sluha razvijaju se iz dana u dan. Na primer, autorka Danielle Guth usredsredila se na tu temu tokom studija psihologije. Ispitivala je negativna iskustva i traume među gluvima i nagluvima, a rezultati su predstavljali jake dokaze o tome da su osobe sa oštećenjem sluha izloženije traumama. To svakako utiče na opšti osećaj blagostanja. Dr Piccinini navodi studiju koju je sproveo John Hopkins, koja pokazuje da je blagi gubitka sluha povezan sa dvostrukim rizikom od razvoja demencije. Osobe sa teškim gubitkom sluha imaju pet puta veći rizik.
Uloga audiolga
Audiolog je obično primarni kliničar koji gluve i nagluve osobe usmerava kroz širok spektar aspekata koji se odnose na život sa ovom vrstom senzornog invaliditeta. Stoga audiolozi imaju važnu ulogu u pružanju podrške u suočavanju sa izazovima koje gubitak sluha nosi, kao i sa njegovim uticajima na mentalno zdravlje. Najčešći savet koji dr Piccinini daje svojim pacijentima odnosi se na važnost veštine samozastupanja:
– Zalaganje za sebe povećava kvalitet vašeg života i opšteg blagostanja.
