1. Kapgrasov sindrom
Tokom suđenja u filmu JFK, advokat je diskreditovao svedoka postavljajući mu sledeća pitanja:
Advokat: – Da li je istina da svojoj ćerki rutinski uzimate otiske prstiju kad odlazi na koledž?
Svedok: – Da.
Advokat: – Je li takođe istina da joj ponovo uzimate otiske kad se vrati s koledža?
Svedok: – Da.
Advokat: – Zašto to radite?
Svedok: – Zato što hoću da budem siguran da je ćerka koja se vratila ista ona ćerka koju sam poslao na koledž.
Ovakav razgovor zaista se odigrao u sudnici, a svedok je ispoljavao ponašanje koje odgovara Kapgrasovom sindromu. Osobe s ovim stanjem uverene su da su prevaranti zamenili jednu ili više osoba koje poznaju. Francuski psihijatar Džozef Kapgras prvi je identifikovao ovu deluziju 1923. godine kada je jedna od njegovih pacijentkinja insistirala na tome da su njen suprug i nekoliko njenih poznanika zamenjeni dvojnicima.
2. Fregolijev sindrom
Fregolijev sindrom je uverenje da su različiti ljudi zapravo ista osoba. Na primer, muškarac se u svojim ranim dvadesetim zaljubio u ženu koja ga je odbila, a potom veruje da su svi njegovi prijatelji sa fejsbuka zapravo ta prerušena žena. To ga navodi na pomisao da njena prerušavanja i imitacije različitih ljudi znače da je ona opsednuta njime koliko i on njom. Nije potrebna opsežna analiza da se mladićeva deluzija sagleda kao primitivna odbrana ega.
3. Subjektivni sindrom parova
Filmovi Šesti dan i Žene iz Stepforda dramatizuju nevolje likova koji se moraju boriti sa dvojnicima ili duplikatima samih sebe koji imaju odvojene živote i različite ličnosti. U književnosti je Čudni slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda sinonim za koncept zlog blizanca.
Osoba koja ima ovaj sindrom smatra da ima identičnog dvojnika, ali sa drugačijom ličnošću. Može verovati da je njen klon zli blizanac ili samo dvojnik sa različitim idejama i ponašanjima. Na primer, u jednom slučaju tinejdžerka je verovala da se njena komšinica preobrazila u identičnu bliznakinju. U drugom slučaju, nakon operacije, muškarac je poverova da je njegov mozak presađen drugoj osobi i da je ta druga osoba sada njegov dvojnik.
4. Ekbomov sindrom
Sedamdesetsedmogodišnja žena žalila se lekarima da su joj se bube naselile pod kožu. Zamišljala je i bube kako gmižu po površini njene kože. Buba, naravno, nije bilo. Ekbomov sindrom je deluzionalna parazitoza, uverenje da je osoba zaražena bubama, crvima ili drugim parazitima. Osobe koje imaju ovaj sindrom obično traže lekarsku pomoć, a ne psihološki tretman, smatrajući svoju imaginarnu zarazu stvarnom i tražeći lek. (Morgelonova bolest je specifična podvrsta Ekbomovog sindroma zbog koje ljudi veruju da su kontaminirani vlaknima, prljavštinom ili drugim supstancama.)
5. Foli a du (ludost u dvoje)
Mlada žena je odrasla slušajući svoje roditelje kako pričaju o sjajnom iskustvu koje su doživeli na Floridi nakon što su se venčali. Odseli su u hotelu sa velikim ružičastim flamingom, vozili su se brodom, videli su aligatore kako gutaju kokoške koje kapetan broda baca u vodu.
U odraslom dobu, ćerka je pomislila da bi bilo zabavno da poseti Floridu, odsedne u istom hotelu, provoza se istim brodom. Roditelji se nisu mogli setiti naziva hotela, pa je mislila da će ga lako identifikovati na porodičnim fotografijama.
Fotografije su donele novu misteriju. Pokazalo se da je njena majka odsela u hotelu u Floridi i da je bila na brodu, ali sa drugim muškarcem. Ko je taj muškarac i gde je njen otac u to vreme? Majka je priznala da je muškarac bio njen prvi muž, od kojeg se razvela pre nego što se ćerka rodila. Nikad joj nije rečeno za taj brak. Ali zašto je otac pričao istu priču, kao da je on bio tamo?
Odgovor je stanje poznato kao foli a du. Deluzija jedne osobe prenosi se na drugu, kao da je zarazna. Uverenje druge osobe podjednako je snažno kao i kod osobe koja je stvorila deluziju. Foli a du zahteva intiman ili izolujući životni stil, tako da stalna izloženosr deluziji prouzrokuje njeno širenje.
Ovi sindromi često se pojavljuju zajedno sa šizofrenijom i drugim mentalnim poremećajima ili kao posledica ozlede lezija mozga. Čovek koji je uzimao otiske prstiju svojoj kćeri verovao je da su mu misli usađene u glavu nevoljnom hipnozom. Verovao je da ga špijuniraju i da mu prisluškuju telefone. Na primer, osoba sa Kapgrasovim sindromom ujedno može imati i Fregolijev sindrom ili subjektivni sindrom parova (ili bilo koju drugu deluziju).
https://www.psychologytoday.com/
