U prethodnih nekoliko godina, prilagođavanje okruženja osobama s autizmom sve je aktuelnija tema. Osobe s autizmom imaju drugačije iskustvo sveta, što može biti podjednako otežavajuće ili osnažujuće. U kreiranju prijateljskog okruženja, važno je smanjiti negativne i pojačati pozitivne efekte senzorne različitosti. Svaka osoba s autizmom drugačije doživljava svet, zavisno od svojih senzornih izazova. Preporuke koje slede su uopštene i potrebno ih je usklađivati sa individualnim potrebama.
Pitanja koja treba postaviti
Pre nego što počnemo da prilagođavamo prostor, potrebno je da se pozabavimo pitanjima koja će nam pomoći da detektujemo koje promene će imati pozitivan učinak na život osobe iz spektra. To su pitanja za procenu postojećeg okruženja i senzornih stimulansa kojima je izloženo, kao i individualnih potreba osobe koja će boraviti u tom prostoru. Treba imati na umu da su neke osobe s autizmom hipersenzitivne (primaju previše senzornih informacija), a neke hiposenzitivne (primaju premalo senzornih informacija). Moguće je da ista osoba naizmenično ima oba svojstva.
Pitanja kojima se treba pozabaviti odnose se na:
- čulo vida;
- čulo sluha;
- taktilno čulo, dodir;
- čulo mirisa;
- čulo ukusa;
- vestibularni sistem (čulo ravnoteže);
- proprioceptivni sistem (čulo pozicije i pokreta);
- ko će koristiti prostor;
- za šta će se koristiti prostor.
Vizualni stimulansi
- Kakvo je prirodno i veštačko osvetljenje u prostoru?
- Koje su boje zidovi?
- Koliko je stvari u prostoru koje zahtevaju vizualno prepoznavanje?
- Kakvog su dezena zavese, podovi i nameštaj?
Svetla igraju veliku ulogu u senzornom iskustvu osoba s autizmom. Fluorescentna svetla mogu da ih ometaju do tačke iscrpljivanja, jer često vide treperenje svetla u frekvencijama od 60 Hz. (Neka fluorescentna svetla imaju frekvenciju od 120 Hz.)
Prirodna svetla takođe su važna, naročito kad se uzme u obzir dinamika spavanja. Melatonin, hormon koji doprinosi regulaciji sna, jedan je od razloga. Melatonin raste u mraku i opada tokom dnevnih sati. Ako osoba s autizmom ima probleme sa spavanjem, jedna od strategija je da se obezbedi mračno okruženje u vreme spavanja.
Različite boje imaju različite uticaje na nas. Na primer, crvena boja je stimulativna i povećava brzinu pulsa. Plava smiruje um i doprinosi koncentraciji. Zelena odmara. Da li je namena sobe koju kreirate da stimuliše ili da smiruje?
Važno je odlučiti i da li će soba biti minimalistička ili natrpana. Mnoge osobe s autizmom imaju jaku sposobnost zapažanja i orijentisane su na detalje, pa ih previše vizualnih informacija može preplaviti. Nekima je potrebno više vizualne stimilacije.
Dezeni na tkaninama mogu biti uznemirujući za osobe iz spektra, bilo da im odvraćaju pažnju ili izazivaju vizualne distorzije.
Zvučni stimulansi
- Da li je prostor izložen redovnim spoljašnjim zvukovima (saobraćaj, deca koja se igraju, građevinski radovi)?
- Ima li ustaljenih unutrašnjih zvukova (otkucavanje sata, zvuk frižidera, muzika)?
- Da li je moguće smanjiti spoljašnju buku?
- Da li bi čepići za uši bili od koristi?
Mnoge osobe s autizmom čuju zvukove koje neurotipični ne registruju. Na primer, ne samo da čuju udaljene zvukove, nego njihov intenzitet može da bude zaglušujući. Ili mogu da slušaju glasnu muziku, a da pritom čuju i razgovor iz susedne prostorije.
Dodir i pritisak
- Postoji li deo prostora sa drugačijom teksturom?
- Ima li delova koji stvaraju drugačiji osećaj na koži, kao što su pesak ili voda?
- Ima li predmeta koji po potrebi mogu proizvesti pritisak (na primer, drveni masažer)?
Neke osobe s autizmom izbegavaju dodir, osim ako ga same ne kontrolišu. Drugima je potreban dodatni pritisak da bi se osećali bezbedno i smireno, pa imaju koristi od predmeta kao što je teško ćebe. Nekima je potrebna dodatna stimulacija, ako su hiposenzitivni.
Mirisi
- Da li kroz zidove, prozore i vrata dopiru određeni mirisi?
- Ima li u samoj prostoriji mirisa: preparati za čišćenje, parfimisani proizvodi, miris hrane?
Neke osobe s autizmom toliko intenzivno osećaju mirise, da im to može izazvati mučninu. Neki osećaju miris određenih proizvoda i dugo nakon što su otklonjeni iz prostora.
Ukus
Ako prilagođavamo kuhinju ili trpezariju, treba imati na umu da ponekad pogrešno pretpostavljamo da gađenje izaziva jedna stvar, a uzrok je nešto sasvim drugo. Moguće je da će gađenje izazvati tekstura ili izgled hrane, a ne njen ukus. Pitanja koja treba postaviti:
- Da li okruženje pruža jasne mogućnosti izbora?
- Da li je izbor namirnica prikazan slikovno ili rečima?
Ravnoteža i osećaj za prostor
- Ima li mogućnosti za ljuljanje?
- Postoji li mogućnost za balansiranje na gredama ili daskama?
- Za skakanje ili penjanje?
- Ima li mogućnosti da osoba sedne prislanjajući se leđima o zid?
- Postoji li mesto za sedenje koje omogućuje da osoba ima celokupnu sobu u vidokrugu?
- Postoji li brzi izlaz iz prostora?
Nekim osobama s autizmom teško je da uspostave odnos prema fizičkom svetu oko sebe. Ljuljanje i balansiranje im pomaže da osete sebe u prostoru. Previše prostora ispred ili iza može im stvoriti anskioznost, ako im je potrebna tačka uporišta u prostoru. Isto tako, anksioznost može da se javi ako osoba nema jasan pregled okruženja, ne vidi šta se događa ili odakle dopire određeni zvuk. To ih dezorijentiše.
Mnogim osobama iz spekra potrebna je širina u prostoru, preplavljuju ih gužva i nered. Mogu se osećati opkoljeno, pa je potrebno obezbediti brzi izlaz.
Ko će koristiti prostor?
Prostorija za dete i odraslu osobu iz spektra ne može biti ista. Treba razmisliti i o tome da li će isti prostor koristiti više neurorazličitih osoba, ili grupa sa različitim senzornim potrebama. Postoji li rizik od senzornog preopterećenja? Postoji li druga prostorija u koju se može otići kako bi se rizik izbegao?
Za šta će se prostor koristiti?
Neke prostore koriste velike grupe ljudi (na primer, školske učionice ili kancelarije otvorenog tipa). Drugi prostori namenjeni su konkretnoj osobi ili manjoj grupi. Neki prostori su prolazni (hodnici, lifotvi).
Prolazni prostori posebno su izazovni za osobe s autizmom, jer im je nekad teško da pređu iz jedne u drugu prostoriju ili s jedne na drugu aktivnost.
- Može li se izbeći hodnik pri prelasku iz jedne u drugu prostoriju?
- Postoji li manje klaustrofobičan način za penjanje i spuštanje nego što je lift?
- Ako prostor koristi veliki broj ljudi, postoje li manje prostorije za povlačenje?
- Ako je prostor manji i intimniji, može li se lako izaći na otvoren prostor?
- Možete li mapirati delove prostora na kojima osobe s autizmom postaju anksiozne? Postoje li alternative za izbegavanje tih mesta?
Iako svaka osoba iz spektra ima specifične potrebe i preferencije kad je reč o prostoru, postoje neka opšta pitanja koja možemo postaviti pri uređenju prijateljskog okruženja i kreiranju prostora koje smanjuje uznemirenost umesto da je pojačava. Treba uzeti u obzir sve vrste čulnih stimulansa, kao i svrhu samog prostora. Uvažavanje individualnih preferencija nije jednostavno, ali nekada i male promene prave veliku razliku.
