Australijskim medicinskim radnicima nedostaju obuke o upotrebi psihotropnih lekova za osobe s intelektualnim invaliditetom.
Medicinski radnici bi trebalo da prođu obaveznu obuku za rad sa osobama s intelektualnim invaliditetom, posebno kad je reč o upotrebi psihotropnih lekova. Nedostatak veština u ophođenju sa osobama koje se suočavaju sa senzornom krizom ugrožava živote tih ljudi.
Defektološkinja Paula McGowan iz Velike Britanije podelila je priču o svom sinu Oliveru koji je rođen sa blažim intelektualnim invaliditetom. Oliver je umro 2016. godine od posledica upale pluća u kombinaciji sa hipoksičnom povredom mozga, što je bila ozbiljna reakcija na psihotropni lek olanzapin. Tad je imao 18 godina, a lek su mu dali jer je imao napad, pa je njegovo ponašanje protumačeno kao izazovno.
Paula veruje da Oliverovo ponašanje nije bilo ništa drugačije od ponašanja bilo koje druge osobe koja je s pravom uplašena i anksiozna, jer proživljava napad.
– Da Oliver nije imao etiketu autizma i intelektualnog invaliditeta, ubeđena sam da mu uopšte ne bi bili prepisani psihotropni lekovi.
Ona dodaje da je u istrazi o smrti njenog sina postalo jasno da medicinski, zdravstveni i socijalni radnici nisu prošli nikakvu obuku za rad sa osobama kao što je Oliver. Zbog toga je u Velikoj Britaniji pokrenula kampanju da takve obuke budu propisane zakonom, a zakon bi trebalo da stupi na snagu sledeće godine. Paula se preselila u Australiju i veruje da tamo takođe postoji veza između neprimerene upotrebe lekova i preranih smrti osoba sa invaliditetom.
– Australija mora da se pozabavi pitanjem zašto je toliki broj osoba sa intelektualnim invaliditetom uopšte na lekovima. Moramo se zapitati da li su prethodno isprobane neke alternativne nefarmaceutske metode.
Sve ljude treba tretirati s poštovanjem i dostojanstveno, a pružanje nege mora da se odvija u partnerstvu sa pacijentom, njegovom porodicom i negovateljima.
– Uverena sam da je pogrešno očekivati da lekari, medicinske sestre i socijalni radnici odjednom znaju kako da pomognu osobama s intelektualnim invaliditetom u senzornim krizama. Ne očekujemo da neko izađe napolje i popravi automobil, ako prethodno nije prošao nikakvu obuku iz mehanike. Zašto bismo onda očekivali da neko naprosto zna kako da se ophodi i kako da pruži podršku osobama s intelektualnim invaliditetom? Zdravstveni radnici jednostavno nemaju veštine da to urade, što utiče na druge živote, ugrožava nečiji kvalitet života, a nekada i košta života.
Komisija u Australiji ispituje zloupotrebu i zanemarivanje osoba s invaliditetom. Poslednje saslušanje u Sidneju biće usredsređeno na upotrebu psihotropskih lekova u situacijama izazovnog ponašanja.
Problem prekomerne upotrebe psihotropskih lekova je međunarodni problem koji traje najmanje 30 godina unazad.
