Plašiš se da ćeš se razboleti od namirnica koje doneseš iz prodavnice. Plašiš se da ćeš se razboleti čim vidiš da neko kašlje. Plašiš se svega.
Svi se plašimo. Svi smo u samoizolaciji, navikavamo se na socijalnu distancu, čistimo sve što inače ne bismo očistili, kupujemo sredstva za dezinfekciju. Većina mera predostrožnosti je razumna, s obzirom na sve nepoznate faktore o virusu.
Za nekoga ko ima opsesivno-kompulsivni poremećaj, sve ovo je veoma zbunjujuće. Sada svi rade ono što su meni na terapijama govorili da ne radim. Ali to je bilo pre ovoga što je sada normalno. Nastaje mentalni haos dok pokušavam da izbalansiram terapiju sa novonastalom situacijom. Pravila terapije su se promenila, kako bih mogla da pratim mere predostrožnosti, a da ne dopustim da opsesivno-kompulsivni poremećaj preuzme kontrolu.
Svi su uplašeni i pod stesom, svi preduzimaju dodatne mere predostrožnosti. Molim vas, proverite kako su vam prijatelji, naročito oni za koje znate da žive sa nekim mentalnim stanjem. Mogu da govorim jedino iz perspektive nekoga ko ima opsesivno-kompulsivni poremećaj, ne u ime svih.
Verujte mi, ima ljudi kojima opsesivno-kompulsivni poremećaj govori da je pandemija nastala njihovom krivicom i taj osećaj ih preplavljuje.
Ima ljudi kojima opsesivno-kompulsivni poremećaj govori da moraju da urade određenu stvar, inače će neko u porodici da im umre i to će biti njihova krivica.
Ima ljudi koje opsesivno-kompulsivni poremećaj primorava da izribaju svaku površinu u kući i da peru ruke do laktova kasno u noć i svakog jutra, u pokušaju da zaštite sebe i svoje porodice.
Neki od nas to podnose dobro.
Drugi, koje poznajem, ne baš tako dobro.
Neki, poput mene, oslanjaju se na pomak koji su jedva napravili.
Svi mi, uključujući i tebe, plovimo neistraženim vodama.
Helen Šunmejker
