Kao što već znamo, opasnost od korona virusa uveliko utiče na naše društvo, povećava nivo anksioznosti i doprinosi onome što bi neki nazvali haosom. Ljudi su stvorenja navike. Mnogi od nas drže se rutine i onoga što nam je poznato, strahujući od promene.
Sada, kad su socijalna distanca i samoizolacija realnost širom sveta, mnoga deca nedeljama ostaju kod kuće, a neizvesno je kada će se situacija promeniti. Ako ste roditelj deteta s autizmom, ovakva promena u vašoj dnevnoj rutini verovatno jeste okidač anksioznosti.
Autizam je neurodivergentni način ispoljavanja, povezan sa karakteristikama kao što su strastveni interes za specifične teme, poteškoće u tipičnim načinima komunikacije, senzorna preosetljivost i sklonost repetitivnim pokretima radi regulacije preplavljujućih iskustava.
Promena dnevne rutine usled epidemije može biti posebno uznemirujuća za decu s autizmom. Ovo je tranzitni period, a prelazi su mahom zastrašujući za decu iz spektra zbog čega mogu reagovati pružanjem otpora. Kako da pomognete detetu da se što lakše prilagodi novonastalim promenama i boravku u kući?
1. Neka se čini da je isto, iako postaje drugačije
U ovakvim vremenima, dnevna rutina se lako menja, menjanjem opštih pravila o vremenu provedenim za ekranom, vremenu za odlazak u krevet, buđanje, užinu ili bilo šta drugo. Zadržite sličan raspored iz dana u dan. Odredite vreme za buđenje, vreme za ručak, vreme predviđeno za kompjuter, vreme odlaska u krevet. Ako je moguće, probajte da oponašate detetov školski raspored, tako što ćete odvojiti vremenske segmente za konkretne aktivnosti.
Verovatno je najlakše dopustiti detetu da se zabavi pred televizorom, kompjuterom ili telefonom, ali pokušajte da se držite vremenskih ograničenja. Napravite vizualni raspored aktivnosti, odredite koliko svaka aktivnost traje i pridržavajte se toga tokom dana. Odvojite i vreme za sebe, kako ne biste bili preopterećeni.
Pridržavajte se nove ili revidirane rutine, tako da dete može da se osloni na ono što mu je poznato u nepoznatim okolnostima. Promene u vašoj dnevnoj rutini unose još jedan element u život vašeg deteta i predstavljaju otežavajuću okolnost. Nemojte se osećati loše i nemojte previše odstupati od pravila, niti uvoditi posebne nagrade kako biste olakšali detetu, jer bi to moglo uneti zbunjenost i izazvati anksioznost.
2. Ostanite pozitivni
Iako ste otvoreni za poteškoće koje neizostavno dolaze s promenama u dnevnom rasporedu, pokušajte da prihvatite dodatno vreme koje sada imate za svoje dete i zajedno radite nešto zabavno. Lako vas može preopteretiti ako odjednom morate da budete roditelj, učitelj i terapeut. Upotrebite to dodatno vreme da zajedno ispečete kolač, igrate društvene igre, pripremite obrok. Ako možete, maksimalno iskoristite vreme koje provodite kod kuće sa porodicom. Ako vam je to zaista neobično, postoje dva načina da tome date smisao: ili ćete reći da to nije dobro, ili ćete napraviti da bude sasvim u redu (možda čak i zabavno).
3. Smanjite anksioznost i teskobu
Ako dete oseti da ste anskiozni zbog nastale promene ili vas preplavljuju misli o virusu, vreme je da nekoliko puta duboko udahnete, uvedete jogu, meditaciju ili nešto drugo što će vam pomoći da smanjite anksioznost.
Isključite vesti i izbegavajte da pred decom raspravljate o broju obolelih, nestašici proizvoda za dezinfekciju i sličnim temama. Ako dete postavi pitanje, odgovorite bez proširivanja teme. Ne ulazite u statistiku i brojeve i pokušajte da ne širite sopstveni strah. Prost odgovor će detetu biti dovoljan.
Dr Liz Matheis, klinička i školska psihološkinja specijalizovana za anksioznost, autizam i razvojne invaliditete
