Pažljivo
Pazi gde staješ
Možeš me slomiti.Stani!
Bez naglih pokreta
Krhka sam.Veoma osetljiva.
Leah Nguyen
Mama mi oduvek govori kako razgovor sa mnom liči na hod po jajima. Mora da pazi šta će reći i kako će to reći, inače se uznemirim i postanem defenzivna.
– Je l’ treba da dobiješ? Zašto plačeš? Moglo bi da bude i gore nego što jeste.
Razumem da ona samo hoće da me očeliči. I volim da mislim kako umem dobro da slušam. Obraćam pažnju na svaku reč, na svaki dah, na svaki pokret koji napraviš kad mi se obraćaš. To je prokletstvo i blagoslov. Znaš da sam uvek tu da te saslušam, ali mogu postati preosetljiva zbog onoga što mi kažeš. Najgori deo je što mogu da se držim toga što je rečeno milion puta premišljajući i analizirajući svaku rečenicu, trčeći u krug u sopstvenoj glavi.
Oduvek sam internalizovala sopstvena osećanja. Ne delim, niti pokazujem koliko me nešto uznemirava. Ostavim da se gomila i da me razdire iznutra. Kako sam odrastala, moja majka je počela to da primećuje. Ohrabrivala me je da pričam, ali nije bilo načina da ona razume bitke u mojoj glavi. Govorila je da ona isto to doživljava sve vreme, kao i svako drugi. Onda bih internalizovala još više, zaključujući da od muve pravim medveda. Bila sam preterano dramatična, što bi rekla moja mama.
Kad sam imala četrnaest godina, počela sam da doživljavam napade anksioznosti. Mislila sam da to nije ništa, možda se to svakome dešava. U osamnaestoj, moja mama je najzad odlučila da me odvede kod terapeuta. Provela sam tri meseca izražavajući šta osećam, ne u potpunosti, ali u dobroj meri, naročito za nekoga ko se uopšte nije ispoljavao. Moj terapeut je zaključio da sam anksiozna i da bih mogla postati depresivna. Nije bilo dovoljno ozbiljno za lekove, ali mi je trebalo još psihoterapijskog rada.
Nakon toga, majka me je malo bolje razumela, ali joj je bilo teško da me razume u potpunosti. I dalje je mislila da sam preosetljiva, i dalje je mislila da sam slaba. Kaže da je to pod mojom kontrolom i da sam sama kriva što se tako osećam. Pretpostavljam da jesam, ali ipak mislim da je dvosmerno.
Jedna stvar je slušati, a sasvim druga razumeti i imati efektan odgovor. Nekima od nas koji stvari primamo k srcu ili postajemo anksiozni, samo je potrebna uteha. Kad stvari postanu haotične i preplavljujuće, potrebno nam je da se udaljimo od krugova koje istrčavamo u svojim glavama.
Pokušavam da se nosim s tim i da kontrolišem anksioznost najbolje što mogu, ali nije od pomoći ako testirate koliko mogu podneti. Nemojte mi govoriti da se svi osećaju tako, nemojte mi govoriti da su svi anksiozni. Nemojte mi govoriti da sam dramatična i, molim vas, nemojte mi govoriti da je razgovor sa mnom nalik hodanju po jajima.
Svima koji se osećaju slično: razumite da su to vaša osećanja. Neko zaista shvata kako je biti anksiozan, niste ludi. I niste sami.
