Samo devet država Evropske unije inkriminiše prinudnu sterilizaciju kao poseban prekršaj, dok je čak trinaest dozvoljava nad osobama sa invaliditetom, a tri među njima, i nad maloletnim osobama.
Stalna grupa za prava osoba sa invaliditetom Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta organizovala je hibridno javno saslušanje 8. jula 2024. u Briselu na temu Osiguravanje prava na seksualno i reproduktivno zdravlje za žene sa invaliditetom. Događaj je okupio članove Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta, predstavnike evropskih institucija i aktiviste vodećih organizacija osoba sa invaliditetom i ženskih organizacija da bi razgovarali o postojećim dobrim praksama i o problemima sa kojima se susreću žene sa invaliditetom kako u Evropskoj uniji, tako i na globalnom nivou.
Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom i Istanbulska konvencija, koje je Evropska unija ratifikovala, jasno navode da osobe sa invaliditetom treba da uživaju seksualna i reproduktivna prava na jednakoj osnovi sa drugima. Međutim, jaz između zakonodavstva i životnog iskustva žena sa invaliditetom je ogroman. Prava na seksualno i reproduktivno zdravlje žena i devojčica sa invaliditetom i dalje ostaju tabu kako unutar Evropske unije tako i širom sveta. Lišene pristupačnih informacija i usluga i uskraćene za pravo da donose odluke o svojim telima, žene sa invaliditetom se i dalje suočavaju sa velikom diskriminacijom po mnogim tačkama, istakli su panelisti na saslušanju. Štaviše, dok su pozdravljali dugo očekivanu Direktivu Evropske unije o borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici kao korak u pravom smeru, takođe su je opisali kao propuštenu priliku, jer ne uspeva da kriminalizuje silovanje i zabrani prinudnu sterilizaciju.
Naglašavamo da postoje oblici nasilja koji još nisu obuhvaćeni zakonodavstvom, kao što su seksualno uznemiravanje i prisilna sterilizacija, što je potrebno kriminalizovati jer još uvek praksa u trinaest država članica, rekla je članica Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta, Dovile Juodkaite, koizvestilac za mišljenje Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta o nasilju nad ženama kao pitanju ljudskih prava: stanje mera širom Evropske unije. Evropski ekonomski i socijalni komitet će u mišljenju naglasiti da su žene sa invaliditetom nekoliko puta češće nego žene bez invaliditeta izložene nasilju, pri čemu su žene sa psihosocijalnim ili intelektualnim invaliditetom ili problemima mentalnog zdravlja najugroženije.
Rukovoditeljka tima Stop nasilju nad ženama u Evropskoj komisiji, Marija Roza Molika, rekla je da će, prema novoj Direktivi Evropske unije od država članica biti zatraženo da pruže konkretnu podršku ženama sa invaliditetom koje su žrtve nasilja, da uzmu u obzir njihove specifične okolnosti prilikom procene njihovih potreba za zaštitom i preduzmu ciljane preventivne mere u formatima dostupnim osobama sa invaliditetom.
Virdžinija Osana iz međunarodne organizacije žena sa invaliditetom, Women Enabled International, rekla je da žene sa invaliditetom širom sveta redovno doživljavaju ozbiljne povrede svoje telesne autonomije: podvrgnute su prinudnoj sterilizaciji, kontracepciji i abortusu po većoj stopi nego žene bez invaliditeta.
– Odluke o ovim procedurama često donose zamenski donosioci odluka poput roditelja, staratelja ili drugih aktera bez informisanog pristanka žene. Ovo strašno kršenje je često dozvoljeno zakonom, rekla je gospođa Osana.
Prilično je zapanjujuće videti da se prisilni abortusi i sterilizacije još uvek ne navode kao poseban zločin.
– Razočaravajuće je što je Direktivu Evropske unije o borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici zažmurila na to, rekla je Ana Pelaez Narvaez, predsednica Komiteta Ujedinjenih nacija za eliminaciju diskriminacije žena, generalna sekretarka Evropskog foruma osoba sa invaliditetom i zamenica izvršne direktorke Ženske fondacije CERMI.
– Odluke o našim telima su lične i privatne; ne bi trebalo da bude mešanja državnih aktera, izjavila je gospođa Pelaez Narvaez. – Ne bi trebalo da bude odluka o seksualnim i reproduktivnim pravima žena sa invaliditetom bez njihovog jasnog, slobodnog i informisanog pristanka. Države treba da se postaraju da ove žene budu obrazovane i da imaju dovoljno informacija o svojim pravima.
– Evropska unija je sramotno propustila da zabrani prinudnu sterilizaciju, rekla je Sara Roča, aktivistkinja i članica odbora Evropskog saveta osoba sa autizmom (EUCAP) i potpredsedavajuća Komiteta žena Evropskog foruma osoba sa invaliditetom.
– Ejbilistička i paternalistička ideja da žene sa invaliditetom nisu u stanju da donose odluke o svom telu ili da postanu majke, normalizacija nasilja nad nama prerušena u „brigu“ i viđenje naših tela kao onih o kojima je potrebno da se brine, umesto o potencijalnim negovateljima, dovelo je do saučesništva Evropske unije u eugeničkim praksama i kršenju ljudskih prava, rekla je gospođa Roča.
Sterilizacija se vrši pod izgovorom upravljanja menstruacijom, zaštite od seksualnog zlostavljanja, kontracepcije ili olakšavanja nege. Ponekad je i uslov da žene budu primljene u ustanove koje pružaju negu. Podaci o tim slučajevima ostaju oskudni.
Ženama sa invaliditetom se često uskraćuje odgovarajuća seksualna i reproduktivna nega ili vantelesna oplodnja i tretmani plodnosti, a dobijaju vrlo malo podrške za majčinstvo. Štaviše, zdravstvene klinike za žene često su loše opremljene za brigu o ženama sa invaliditetom, a informacije o pravima na seksualno i reproduktivno zdravlje retko se pružaju u pristupačnim formatima.
Šarlot Olhauzen iz Evropske unije gluvih (EUD) navela je primer gluvih žena koje se suočavaju sa sistemskom marginalizacijom i preprekama u stavovima i komunikaciji u ostvarivanju svojih seksualnih i reproduktivnih prava. Postoji medicinski pristup planiranju porodice, pri čemu se na gluvoću često gleda u negativnom svetlu od strane medicinskih stručnjaka. Ona je istakla slučajeve kada je gluvim ženama odbijen tretman vantelesne oplodnje isključivo na osnovu njihovog invaliditeta ili su bili primorani da abortiraju pod izgovorom da je njihovo dete možda gluvo.
Uprkos rasprostranjenom i sistemskom kršenju prava žena i devojčica sa invaliditetom, o njihovim pravima na seksualno i reproduktivno zdravlje se retko govori, jer je njihova seksualnost okružena stigmom, a predrasude su sve veće. Evropska unija je daleko od toga da bude unija jednakosti, bar kada su u pitanju prava na seksualno i reproduktivno zdravlje žena sa invaliditetom.
Izvor: Sexual and reproductive health rights of women with disabilities: Discrimination running high, European Economic and Social Committee, 9/7/2024
Medijski prilog je nastao na projektu Izgradnja kapaciteta žena sa invaliditetom za ostvarivanje i zagovaranje svog seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava i života bez rodno zasnovanog nasilja i poboljšanje dostupnosti relevantnih usluga koji IZ KRUGA VOJVODINA sprovodi tokom 2024. godine u saradnji sa Kancelarijom u Srbiji Populacionog fonda Ujedinjenih nacija.
