Mnogobrojni su faktori rizika koji žene sa intelektualnim invaliditetom izlažu nasilju u većoj meri u odnosu na druge žene sa i bez invaliditeta.

Stigma i diskriminacija

Diskriminatorni stavovi o ženama sa invaliditetom navode počinioce da veruju da će njima lakše manipulisati, jer se žene s intelektualnim invaliditetom doživljavaju kao manje vredne. Ovo je pojačano kulturološkim uverenjima o invaliditetu, strahom i stidom koji su povezani sa osobama sa intelektualnim invaliditetom i tendencijom da internalizuju negativne stavove o sebi. Neprepoznavanje nasilja i nedostatak odgovora na nasilje, u kombinaciji sa počiniocima koji ih smatraju lakom metom, pojačava verovatnoću da žena s intelektualnim invaliditetom doživi nasilje.

Izloženost počiniocima

Žene s invaliditetom češće su izložene širem spektru potencijalnih počinilaca, među kojima su negovatelji, personalni asistenti i druge osobe od čije podrške zavise. Žene s intelektualnim invaliditetom dodatno su na meti zbog same prirode invaliditeta, koja biva zloupotrebljena, pa su žene često iskorišćavane pod maskom intimne veze ili prijateljstva.

Drugi faktori rizika

Istraživanja pokazuju da su među mnogobrojnim faktorima usamljenost i izolacija, kao i poteškoće da se nasilje identifikuje i imenuje. Povezanost sa siromaštvom takođe je izražena.

Žene s intelektualnim invaliditetom koje su preživele rodno zasnovano nasilje često dele mnogobrojne zajedničke karakteristike:

• Mnoge od njih su majke koje nemaju starateljstvo nad svojom decom.
• Nasilje ima dugoročan uticaj na njihov životni ciklus.
• Isprepletenost invaliditeta sa narušenim mentalnim zdravljem je uobičajena i često povezana sa prethodno proživljenom traumom.
• Anksioznost i depresija sa incidentima samopovređivanja i suicidnim namerama.
• Žene iz spektra autizma često su žrtve nasilja.
• Usamljenost i izolacija su uobičajena iskustva.
• Nedostatak informacija o pristupačnim servisima podrške.
• Ako žena promeni sredinu da bi pobegla od nasilnika, to ujedno znači da u novoj sredini nema osobe od poverenja, niti izvore podrške, zbog čega je ponovo izložena nasilju.
• Teškoće da se nasilje identifikuje kao nasilje.
• Većina ovih žena živi u siromaštvu.

Među počiniocima nasilja često su prijatelji, članovi porodice, pružaoci usluga, oni koji su intelektualno nadmoćniji. Ako majka s intelektualnim invaliditetom ima partnera koji ima veći IQ od nje, postoji povećan faktor rizika da će on nauditi deci.

Vrste nasilja

Razumevanje rodno zasnovanog nasilja prema ženama s intelektualnim invaliditetom zahteva intersekcijski pristup, jer seksizam, ejbilizam i siromaštvo pogoršavaju prirodu nasilja i njegove posledice.

Žene s intelektualnim invaliditetom izložene su različitim vrstama nasilja, među kojima su: seksualno nasilje, fizičko nasilje, prisila i kontrola (npr. prisilno preuzimanje kontrole nad njenim mobilnim telefonom i novcem). Nasilje je često dugotrajno, a počinioci su partneri ili članovi porodice. Nasilje i seksualno nasilje su deo života žena s intelektualnim invaliditetom dugi niz godina, pa bivaju normalizovani. Pokazalo se da kod žena s intelektualnim invaliditetom koje su bile zlostavljane u detinjstvu postoji veća verovatnoća da dožive rodno zasnovano nasilje u odraslom dobu.

Sprovedeno je veoma malo istraživanja o tome da li su posledice nasilja slične ili teže u slučajevima žena s invaliditetom u odnosu na opštu populaciju. Neka istraživanja pokazuju da su psihičke posledice seksualnog nasilja iste, ali dokazi su nedosledni. Ovo pitanje dodatno komplikuje to što su zdravstveni nalazi osoba s invaliditetom generalno lošiji nego kod osoba bez invaliditeta iste starosne dobi, što je ujedno povezano sa nizom individualnih i strukturalnih pitanja, među kojima su i stigmatizujući stavovi stručnjaka.

Važno je da pružaoci podrške uzmu u obzir i traumu nakon prekida veze. Evidentno je da, uprkos tome što su ostavile partnere, žene često nastavljaju da žive u strahu, što utiče na njihovo funkcionisanje, odnose sa drugima i svakodnevne veštine. Na primer, dešava se da partneri često potkopavaju autoritet žene u ulozi majke, insistirajući da njihove potrebe budu prioritetne u odnosu na decu. Sami se nisu bavili decom, a ponekad su sprečavali da bilo ko pomogne majci.

Normalizacija nasilja

U iskustvima žena s intelektualnim invaliditetom, nasilje je sveprisutno, što utiče na njihovu sposobnost da prepoznaju nasilje i zaštite se. Produžena izloženost nasilju može normalizovati nasilje. Potraga žena za pripadnošću u odraslom dobu, nakon što su doživele odbacivanje u detinjstvu, dovodi do povećanog rizika od eksploatacije i zlostavljanja u odnosima.

Službe podrške ne smeju zanemariti posledice nasilja preživljenog u detinjstvu. Ovo uključuje razmatranje uticaja rodne moći na sposobnost žene da donosi odluke u partnerskim vezama i seksualnom životu. Obezvređivanje, nepoštovanje i zlostavljanje imaju uticaj na celokupno zdravstveno stanje, pa se pitanje nasilja i intelektualnog invaliditeta može smatrati pitanjem zdravlja u okviru socijalne pravde.

Identifikacija nasilja

Istraživanja pokazuju da većina žena s intelektualnim invaliditetom isključivo ima iskustvo nasilnih veza, intimnih i porodičnih, sa veoma malo iskustva u pozitivnim odnosima na kojima bi zasnivale donošenje odluka. Često misle: Znam da su svi zlostavljani. Tek nakon što dobiju podršku, mogu bolje da razumeju šta je nasilna veza i da donose informisane odluke.

Podrška za žene

Žene sa intelektualnim invaliditetom koje su uzložene višegodišnjem nasilju i eksploataciji ostaju nevidljive.

Postojeći sistemi podrške mahom su im nepristupačni, profesionalci nemaju dovoljno svesti o specifičnostima njihovog položaja i zanemaruju sistemske uzroke opresije. Među profesionalcima često vlada nerealno očekivanje da žena treba da bude u stanju da zaštiti sebe i svoju decu, a svedočenja samih žena ne svhataju ozbiljno, niti izdvajaju dovoljno vremena da bi uvažili njen način komunikacije. Zbog svega toga, žene s intelektualnim invaliditetom obeshrabrene su da potraže podršku, što ih dodatno porobljava u nasilnim vezama.

Kako unaprediti podršku

• Lak pristup uslugama je ključan, uz pojednostavljivanje opcija za onlajn i telefonsku podršku.
• Obučavanje profesionalaca o načinu komunikacije i izgradnji odnosa poverenja, kao i prepoznavanju kompleksnosti potreba žene s intelektualnim invaliditetom.
• Preventivni rad i edukacija. Vizualni materijali i brošure u pristupačnim formatima na temu nasilju, sa znacima upozorenja koji ukazuju na nezdrave veze. Rane intervencije i obrazovni programi za mlade sa intelektualnim invaliditetom.
• Grupe podrške, kao siguran i poverljiv prostor u kojem žene s intelektualnim invalditetom mogu da progovore o svojim iskustvima i utiču na bolje razumevanje nasilja. Vršnjačka podrška ujedno doprinosi smanjenju socijalne izolacije i izgradnji prijateljstava.
• Stručna podrška usmerena na povećanje znanja i sposobnosti žena, u smislu: obrazovanja, da razumeju i prepoznaju nasilje, kao i da razviju strategije za bezbednost; savetovanja; razvoja pouzdanih odnosa od poverenja; raščlanjivanja složenih informacija na pojednostavljen jezik; izgradnje samopouzdanja i samopoštovanja; podrške u rešavanju životnih pitanja kao što su zdravlje, stanovanje, finansije…

https://www.iriss.org.uk/

Redakcija

Izdavač: …IZ KRUGA – VOJVODINA, organizacija za podršku ženama sa invaliditetom. Medij je upisan u registar javnih glasila pod brojem IN000088 4. novembra 2010. godine.