Šta je seksualno nasilje?
Seksualno nasilje je zločin, zloupotreba besa, moći i kontrole pri čemu je seks upotrebljen kao oružje. Uključuje svaki neželjeni seksualni kontakt ili pažnju zadobijenu silom, pretnjama, podmićivanjem, manipulacijom, pritiskom ili nasiljem. Može biti fizičko i nefizičko, uključujući silovanje, pokušaj silovanja, incest i zlostavljanje dece, kao i seksualno uznemiravanje, egzibicionizam, prisilno izlaganje pornografiji, upotrebu seksualno neprimerenih primedbi i govora. Seksualno nasilje javlja se kod kuće (počinilac je partner ili član porodice, rođak), izvan kuće, u ustanovama grupnog stanovanja i institucijama, na poslu ili u javnom prevozu, zapravo – bilo gde.
Koliko je seksualno nasilje često?
Studije neprekidno pokazuju da su osobe sa intelektualnim invaliditetima češće izložene seksualnom nasilju nego osobe bez invaliditeta. Na primer, jedna studija je pokazala da 25% žena sa intelektualnim invaliditetom ima istoriju seksualnog nasilja. Druga studija pokazuje da će 49% osoba sa intelektualnim invaliditetom doživeti 10 ili više seksualno nasilnih incidenata tokom života.
Svi oblici invaliditeta su faktor rizika koji doprinose većoj stopi viktimizacije, ali intelektualni invaliditeti, poremećaji u komunikaciji i ponašanju, doprinose još većim rizicima, kao i kombinovani invaliditeti.
Deca sa intelektualnim invaliditetima su pod visokim rizikom od seksualnog nasilja. Istraživanje koje je sprovedeno među 55 000 dece iz Nebraske pokazuje da je kod dece sa intelektualnim invaliditetima 4 puta veća verovatnoća da dožive seksualno nasilje u odnosu na decu bez invaliditeta.
Žene češće od muškaraca proživaljavaju seksualno nasilje, bilo da imaju invaliditet ili ne. Neka istraživanja pokazuju da su muškarci sa invaliditetom pod dvostruko većim rizikom od seksualnog nasilja u odnosu na muškarce bez invalditeta.
Zašto je seksualno nasilje toliko često među osobama sa intelektualnim invaliditetima?
Osobe sa intelektualnim invaliditetom često imaju poteškoće da iskomuniciraju šta im se dogodilo. One znaju šta su proživele, ali možda ne znaju da je to ilegalan čin, niti da imaju pravo da kažu ne. Pod uticajem pretnji, često ne govore o tome šta se desilo, naročito ako je počinilac osoba od autoriteta, a naučeni su da ih ne preispituju niti da im se suprotstavljaju. Obično ne dobijaju relevantne informacije o seksualnosti, kao ni adekvatno seksualno obrazovanje. Čak i kada prijave slučaj, suočavaju se sa barijerama u sistemu, koji njihovim izjavama često oduzima kredibilitet, zbog same činjenice da osoba ima invaliditet.
Koji faktori rizika doprinose seksualnom nasilju?
Neki od faktora rizika su osećaj bespomoćnosti, nedostatak komunikacionih veština, kao i nemogućnost samozaštite, usled nedostatka informacija, alatki i resursa. Osobe s intelektualnim invaliditetima često žive pod kontrolom, u autoritarnom okruženju, što doprinosi osećaju nemoći. Uskraćuje im se prilika za iskustveno učenje, nemaju uslove za razvoj sopstvene intuicije i poverenja u sebe, pa često ni veštine da razlikuju bezbednu od nebezbedne situacije. Tu su i propusti staratelja / negovatelja da: traže podrobne informacije o svima koji su uključeni u život te osobe (da provere profesionalce, osoblje i volontere); da se upoznaju sa stavovima i praksama prijavljivanja zlostavljanja u institucijama; da obezbede plan i adekvatan odgovor na nasilje. Ujedno, počinioci često ne snose zakonske posledice ili se ne smatraju odgovornim za nasilje, što omogućuje kontinuitet zloupotrebe i nasilja.
Ko su najčešći počinioci?
Kao i u slučajevima osoba bez invaliditeta, počinilac je najčešće neko koga žrtva poznaje: član porodice, rođak, osoblje rezidencijalne ustanove, negovatelj ili pružalac usluge. Istraživanja pokazuju da je u 97 – 99% slučajeva počinilac neko koga osoba sa intelektualnim invaliditetom poznaje i kome veruje. U 32% slučajeva počinioci su članovi porodice i rođaci, u 44% su to pružaoci usluga (negovatelji, personalni asistenti). Sam sistem, kreiran da ispuni specifične potrebe osoba sa intelektualnim invaliditetima, doprinosi riziku od seksualnog nasilja.
Kakve posledice seksualno nasilje ostavlja kod osoba sa intelektualnim invaliditetima?
Seksualno nasilje prouzrokuje štetne psihološke i fizičke posledice, kao i promene u ponašanju. Posledice nasilja mogu biti neželjena trudnoća, seksualno prenosive bolesti, fizičke povrede na telu. Psihosomatski simptomi koji se često javljaju su: bol u stomaku, glavobolje, napadi i problemi sa spavanjem. Uobičajene psihološke posledice su depresija, anksioznost, panični napadi, nisko samopouzdanje, stid i krivica, iracionalni strahovi, gubitak poverenja. Poteškoće u ponašanju manifestuju se kao povlačenje, agresivnost, samopovređivanje i seksualno neprimereno ponašanje.
Kakvi su vidovi podrške, tretmani i terapije na raspolaganju žrtvama seksualnog nasilja?
U prošlosti su benefiti psihoterapije za osobe sa intelektualnim invaliditetima preispitivani, kao i sam uticaj seksualnog nasilja na njih. Danas nema sumnje da sve osobe koje prežive seksualno nasilje imaju posledice i da im je potrebno terapijsko savetovanje, bez obzira na intelektualne i komunikacione sposobnosti. Pronaći odgovarajućeg terapeuta je izazov, jer je neophodno da terapeut ima veštine za rad sa osobama koje su preživele seksualno nasilje, kao i sa osobama s intelektualnim invaliditetom. Trebalo bi da bude obučen za neverbalne tehnike isceljivanje uma i tela (one koje ne zahtevaju intelektualnu obradu terapijskog procesa).
Kako se seksualno nasilje prema osobama s intelektualnim invaliditetima može sprečiti?
Prvi korak je raspoznavanje raspona problema i suočavanje sa realnošću koja pokazuje da su osobe sa intelektualnim invaliditetima izloženije seksualnom nasilju od ostatka populacije. Ujedno se moraju menjati društveni stavovi, kako bi osobe s invaliditetom imale jednak pristup pravdi i pravo na zastupanje. Svaki seksualni napad mora se shvatiti ozbiljno. Važno je da slučajevi seksualnog nasilja budu prijavljeni i procesuirani kako bi se zaustavila ponovljena viktimizacija. Kako veoma malo ljudi obelodani iskustvo seksualnog nasilja, iz različitih i razumljivih razloga, time se promoviše sredina koja je pogodna za kontinuiranu viktimizaciju. Ovo se može promeniti edukacijom samih osoba s invaliditetom, kao i unapređenjem usluga podrške, poboljšanjem istraga i sprovođenjem adekvatnih zakonskih kazni, kako bi se stvorilo sigurno okruženje koje dozvoljava žrtvama da progovore. Rutinske provere zaposlenih pružalaca usluga treba dosledno sporvoditi. Važno je obezbediti kontinuitet pristupačnog seksualnog obrazovanja, kao i rad na socijalnim veštinama i usvajanju neophodnih alatki kako bi osobe sa intelektualnim invaliditetima mogle da uspostavljaju bezbedne odnose. Potrebne su edukacije o prevenciji seksualnog nasilja, s fokusom na mehanizme zaštite i adekvatan odgovor na nasilje.
Leigh Ann Davis
Izvor: healthtr/documents/itellectualdis_sexviolence.pdf
