Rasplinuto i preopširno prepričavanje anegdota moglo bi da bude rani znak Alchajmerove bolesti, navodi se u istraživanju koje otkriva da se blage promene u govornom stilu pojavljuju nekoliko godina pre nego što nastupe ozbiljna kognitivna oštećenja.
Naučnici su ustanovili da bi bilo moguće detektovati te promene i predvideti da li je neko pod rizikom od Alchajmera, deset i više godina pre uspostavljanja dijagnoze.
Dženet Koen Šerman, direktorka centra za psihološku procenu opšte bolnice u Masačusetsu, kaže: – Jedan od najvećih izazova u slučaju Alchajmerove bolesti je: kako što ranije ustanoviti suptilne promene i razlikovati ih od uobičajenih promena koje donosi starenje.
Nova istraživanja ukazuju na karakterističan deficit u govoru koji se javlja kod ljudi sa blagim kognitivnim oštećenjem koje prethodi demenciji.
– Mnoga dosadašnja istraživanja bavila su se promenama na nivou pamćenja, a takođe znamo da se promene javljaju i na nivou upotrebe jezika. Nadam se da ćemo u narednih nekoliko godina razviti novi lingvistički test.
Doktorka Šerman navodi studije koje su se bavile vokabularom u kasnijim radovima Ajris Merdok, u kojima se vide znaci Alchajmera pre nego što je dijagnostikovan, kao i poslednje romane Agate Kristi koje karakteriše porast ponavljanja i nejasnih fraza, iako Agata nikada nije dobila dijagnozu demencije. Druga studija, zasnovana na istraživanju transkripata pres konferencija u Beloj kući pokazuje zapanjujuće promene u govoru Ronalda Regana.
– Kod Regana je primetno opadanje upotrebe jedinstvenih reči, uz porast ponavljajućih izjava. Počeo je da koristi više praznih fraza i poštapalica: ‘stvar’, ‘nešto’, ‘zapravo’, ‘u stvari’, ‘dakle’. Ključ je u pogoršanju ‘mentalne nepreciznosti’, a ne u tome što ljudi postaju preterano govorljivi. Mnogi su preopširni u govoru, ali to ne mora da bude zabrinjavajuće.
Doktorka Šerman i njene kolege prvo su testirali hipotezu o regresiji: ideju da se jezik gubi obrnutom putanjom od one kojom ga stičemo tokom detinjstva, što znači da prvo nestaje prefinjeni rečnik.
Pokazalo se da je hipoteza pogrešna, ali je potvrđeno da demenciju prati karakterističan jezički deficit. Naučnici su poredili jezičke mogućnosti kod mladih i kod starih osoba bez oštećenja, naspram osoba sa blagim kognitivnim oštećenjem.
Kad su dobili vežbu u kojoj treba da udruže tri reči, na primer, olovka, mastilo i papir, osobe bez oštećenja su ih povezivale u jednostavne rečenice, dok su oni sa kognitivnim oštećenjem govorili o odlasku u prodavnicu i kupovini olovke.
– Informacije koje su prenosili nisu bile jezgrovite, rečenice u bile mnogo duže, bez jasnog toka i sa puno okolišanja.
Uobičajeno je da, do vremena kad se Alchajmer dijagnostikuje, u mozgu već nastanu nepopravljiva oštećenja za koja ne postoji efikasan tretman.
– Zato pokušavamo da period detektovanja vratimo unazad, na veoma suptilne, rane promene koje ukazuju na nastupajuće stanje.
