Tezu o tome da je Mocart imao Turetov sindrom, koji je znatno usmerio stvaralački pravac njegove muzike, predstavio je britanski kompozitor Džejms MekKonel, koji i sam živi sa Turetovim sindromom.
Izučavajući Mocartova pisma i muzičke partiture, MejKonel je primetio upotrebu psovki i skarednih reči u pismima. Mocart je ujedno poznat po impulsivnom ponašanju, na primer, jednom je prekinuo koncert jer je hteo da svira sa mačkom koja je ušetala u dvoranu.
MekKonel takođe nagađa da je Mocartovo uvođenje kompleksnih muzičkih aranžmana, u vreme kada nisu bili popularni, proisteklo iz potrebe da kontroliše sopstveno ponašanje.
Za Turetov sindrom nije se znalo u vreme Mocartovog života.
– Nije ga Turetov sindrom učinio genijem – kaže MekKonel – bio bi genijalan bez obzira na sve. Ali smatram da je muzički pravac kojim je išao bio pod uticajem Turetovog sindroma, jer njegova muzika reflektuje neprekidnu borbu između haosa i kontrole.
Mocart je zaslužan za ponovno otkrivane kontrapunkta i fuge. Taj nivo kompleksnosti bio je svojstven muzičkim stilovima Baha i Hendla, a u vreme kada je Mocart komponovao, trebalo je stvarati muziku uz koju bi aristokratija plesala, što znači jednostavnu i manje formalizovanu.
