Spiritualno nasilje je zloupotreba nečijih verskih / religijskih uverenja, kao i zloupotreba pozicije, rituala i religijske prakse, radi manipulacije, dominacije i kontrole nad tom osobom.
Oblici spiritualnog nasilja: izbegavanje / izopštavanje iz zajednice; odbacivanje od strane porodice; dezinformisanje; manipulisanje; javno ponižavanje; podsticanje mržnje prema sebi…
Spiritualno nasilje nije povezano ni sa jednom konkretnom religijom ili spiritualnom praksom. Može ga počiniti bilo ko, bez obzira na versku ili religijsku pripadnost.
Znaci spiritualnog nasilja u partnerskim vezama:
- Ismeva ili vređa tvoja religijska uverenja.
- Manipulativno koristi verska uverenja kako bi te potčinio, obezvredio, primorao na nešto.
- Koristi religijske tekstove ili verovanja da bi minimalizovao i racionalizovao nasilno ponašanje (fizičko, emocionalno, finansijsko, silovanje u braku).
- Ako se suprotstaviš, podseti te da je žena vlasništvo muža.
- Uskraćuje ti pravo da biraš i pratiš sopstveni spiritualni put.
- Primorava te na određenu religijsku praksu.
- Insistira da deca budu odgajana isključivo u religijskom duhu s kojim nisi saglasna.
Manipulativna upotreba verske doktrine je moćna alatka potčinjavanja. Nasilnik sebi pripisuje ulogu boga i očekuje apsolutnu poslušnost; u suprotnom, sledi kazna.
Kako je spiritualnost duboko lična, ova vrsta nasilja nanosi veliku emocionalnu štetu. Teško se identifikuje, a uz to nasilni partner uvek može da tvrdi da je svaki pokušaj da se nasilje prekine – napad na njegova religijska uverenja.
Izvori: