Predstava Kuvar u režiji i izvođenju Cvetina Aničića odigrana je u sredu, 6. juna, kao gostujuća predstava Zmajevih dečjih igara u Udruženju za pomoć MNRO Grada Novog Sada. Saradnja između Zmajevih dečjih igara i Udruženja započeta je prošle godine, na inicijativu Dušice Marinović. Prošle godine predstava za mlađe od 18 godina održana je u Inkluzivnom centru Cvrčak koji je deo Udruženja, a ovogodišnja predstava namenjena je korisnicima Dnevnog boravka. Na taj način članovi Udruženja postaju deo Zmajevih dečjih igara, čiji programi se održavaju na različitim lokacijama u gradu (vrtići, škole, udruženja, biblioteke).
– Pozorišne aktivnosti su već niz godina deo naših programa unutar Udruženja. Dugo smo sarađivali sa Emilom Kurcinakom iz Pozorišta mladih, koji je radio na predstavama zajedno sa korisnicima. Pored toga što se gostujuće predstave odigravaju kod nas, često posećujemo Srpsko narodno pozorište i razna kulturna dešavanja kad god postoji prilika. Naš prostor je otvoren za sve, a zajednica se polako otvara ka nama. – rekla je Danijela Mandić, koordinatorka Dnevnog boravka. – Tema današnje predstave je uvek aktuelna: spremanje hrane i saveti koje svi možemo da primenimo kako bismo doprineli zdravlju. Svi smo se podjednako smejali i uživali, jer umetnost ne poznaje granice i godine.
Autor teksta, glumac i režiser predstave Kuvar, Cvetin Aničić, diplomirao je lutkarstvo na Nacionalnoj akademiiji za pozorište i film u Sofiji. Živi u Šidu, a kao reditelj angažovan je širom regiona. Na poziv Dušanke Pestelek, učiteljice u penziji, koja je radni vek provela u školi za specijalno obrazovanje, postaje član Društva za podršku MNRO Opštine Šid, gde već punu deceniju vodi lutkarske radionice. Njihova predstava Ružno pače igra se 7. juna u okviru Zmajevih dečjih igara.
Kuvar je Aničićeva prva monodrama za decu, nastala pre tri godine.
– Ne radi se o suvoparnom predavanju o zdravoj ishrani, nego je predstava rukovođena idejom umerenosti: kako u hrani, tako i u svemu ostalom. Nadam se da sam danas preneo tu poruku u komunikaciji sa gledaocima – kaže Cvetin Aničić (CA).
Publika kao deo pozorišnog tima
CA: – Gde god da igramo, vidim osmehe i vidim kako se publika zabavlja putem jedne ozbiljne teme. Kada takvu temu predstavite na duhovit i humorističan način, učinite je pristupačnom. Svaki put iznova vidim koliko publika u tome uživa, kako prati predstavu i diše sa mnom, što je fascinantno i zaista dragoceno. Koliko god da sam umoran, to mi napuni baterije. Svojom energijom i samom prisutnošću u sali, publika je deo predstave. Publika i glumci uvek čine tim – jedno bez drugog ne ide.
Zašto odraslim osobama sa mentalnim invaliditetom nudimo dečje predstave
CA: – Svakoj publici treba pružiti ono što želi i može da upije. Da sam odigrao Hamleta, verujem da bi bilo dosadno. Kuvar nije sasvim dečja predstava, nego predstava u kojoj i odrasli uživaju. Dečje predstave nisu ni glupe, ni naivne. Dobra dečja predstava mora da se uradi na način koji odgovara i odrasloj publici. Ako se setimo starih crtanih filmova, tipa Duško Dugouško, jasno je koliko su dobro i promišljeno urađeni. Deca gledaju zabavu i geg, a vremenom traže sadržaj, poruku i dubinu, koju su stari crtaći, za razliku od današnjih, nesumnjivo imali. Predstava za decu mora biti za sve uzraste. Mislim da je velika stvar raditi za decu, ali treba imati na umu da deca odrastaju. Tek kao odrasli drugačije i bolje razumemo dobra ostvarenja za decu.
Utisak publike
– Bilo je spektakularno. Ranije sam se bavio glumom i ova predstava me je podstakla da opet krenemo u te aktivnosti. Mogli bismo da osmislimo neku svoju predstavu. Važno je da se nešto kreće ovde i da se radi. – Vasa Smiljanić, korisnik Dnevnog boravka
Udruženje MNRO Grada Novog Sada 22. juna obeležiće 57 godina postojanja.
