Doroteja Diks, autorka, učiteljica i reformatorka. Zahvaljujući njenim zalaganjima za prava zatvorenika i osoba sa mentalnim invaliditetom, svest o toj populaciji znatno je promenjena sredinom 19. veka. Tokom Američkog građanskog rata Doroteja je bila zadužena za administraciju vojnih bolnica, pri čemu je zastupala radnička prava medicinskih sestara (iako joj koleginice nisu bile naklonjene). Problematičan porodični kontekst i iskustvo života u siromaštvu pokretali su njen aktivistički rad, iako nikada nije govorila o svom ličnom životu.
Detinjstvo i mladost
Mislim da čak i ležeći u krevetu mogu nešto da radim.
Doroteja Diks rođena je 1802. u državi Mejn. Otac joj je bio metodistički sveštenik, često odsutan od kuće, zbog čega joj je majka patila od depresije. Kao najstarije od troje dece, Doroteja je od ranog detinjstva vodila brigu o domaćinstvu i brinula za porodicu. Njen otac, koji je bio strog i nestabilan, sklon alkoholizmu i depresiji, naučio ju je da čita i piše, što je podstaklo njenu želju za učenjem. Ipak, njene mladalačke godine bile su teške, nepredvidive i usamljeničke.
Kada je imala 12 godina, preselila se u Boston, kod svoje dobrostojeće babe koja je ohrabrivala njeno interesovanje za knjige i obrazovanje. Doroteja je osnovala niz škola u Bostonu i Vusteru, kreirala je sopstvene obrazovne planove i vodila razrede. Već u dvadesetima zdravlje joj se pogoršalo, pa je u školama predavala samo sporadično, a posvetila se pisanju obrazovno-prosvetnih tekstova. Zbog stalnih zdravstvenih problema, njena poslednja škola je zatvorena 1836. godine.
Pokret za humaniji tretman u azilima
Došla sam da iznesem tvrdnje o patnji čovečanstva. Došla sam da suočim zakonodavstvo sa stanjima mizernih, napuštenih, izgnanih. Došla sam kao zastupnica bespomoćnih, zaboravljenih, ludih muškaraca i žena; onih koji su potonuli u stanja iz kojih ravnodušni svet stvara pravi užas.
Iste godine putovala je u Englesku, a nekoliko meseci kasnije vratila se zainteresovana za nove pristupe u lečenju mentalno obolelih. Zaposlila se u zatvoru kao učiteljica i ubrzo je počela da se zalaže za promene nehumanih uslova. Zatvori tog vremena su neuređeni, bez osnovnih higijenskih uslova, gde su nasilni kriminalci smešteni zajedno sa mentalno obolelima. Tamničari imaju apsolutnu vlast i zlostavljaju zatvorenike. Doroteja je posetila sve zatvore u koje je mogla dobiti pristup, dokumentujući stanje stvari sa nepokolebljivom iskrenošću. Svoje nalaze predstavila je zakonodavstvu Masačusetsa, zahtevajući da se preduzmu koraci ka reformi. Prijavila je da su zatvorenici bičevani, izgladnjivani, vezivani, fizički i seksualno zlostavljani. Šokirala je javnost i time je pokrenuta akcija za unapređenje uslova za zatvorenike i mentalno obolele. Kao rezultat Dorotejinih zalaganja, izdvojena su sredstva za proširenje državne mentalne bolnice u Vusteru. Doroteja je nastavila da postiže slične ciljeve u Roud Ajlandu i Njujorku, a kasnije i širom Evrope.
Američki građanski rat
Čovek ne postaje bolji time što je degradiran.
Nedelju dana nakon što je počeo Američki građanski rat, Doroteja se dobrovoljno prijavila i počela da upravlja vojnim bolnicama. Prvi put je ženi zvanično dodeljena takva uloga. Zalihe su stizale iz dobrovoljnih društava sa severa, a Doroteja je upravljala raspodelom zavoja i odeće. Često se sukobljavala sa vojnim zvaničnicima, a medicinske sestre su je se plašile. Nakon više meseci napornog rada i iscrpljenosti, skinuta je sa pozicije i poslata kući (1863).
Nakon rata, ponovo se posvetila društvenim reformama. Putovala je u Evropu, evidentno razočarana iskustvima iz rata, ali je nastavila da piše i da nudi smernice za reformu tretmana mentalno obolelih. Stare bolnice su preuređene u skladu sa njenim idejama, a nove su zasnovane po principima za koje se zalagala.
Doroteja Diks umrla je u dubokoj starosti (1887), u bolnici koja je osnovana u njenu čast.
IZVOR: www.history.com
