U četvrtak, 5. aprila 2018. godine u prostorijama Udruženja gluvih i nagluvih u Vršcu održana je druga u nizu fokus grupa koje sprovodi Organizacija …IZ KRUGA – VOJVODINA u saradnji sa UN WOMEN u okviru dvogodišnjeg projekta Podrška organizacijama civilnog društva u pružanju usluga ženama i devojčicama koje su preživele nasilje, posebno ženama iz marginalizovanih grupa, kao što su žene sa invaliditetom i žene žrtve silovanja i seksualnog nasilja. Udruženja gluvih i nagluvih iz Vršca ima oko 380 članova, među kojima je nešto više od 30% žena. Na fokus grupi učestvovalo je 5 žena oštećenog sluha, koje su podelile svoja iskustva u vezi sa ostvarivanjem prava i dobijanjem podrške od strane nadležnih institucija i drugih relevantnih instanci.
Među vodećim problemima sa kojima se ove žene suočavaju je odsustvo finansijske nezavisnosti, kao rezultat nezaposlenosti i nedostatka materijalne podrške. Zaposlene žene s oštećenjem sluha svakodnevno se suočavaju sa izazovima u komunikaciji u radnom okruženju, što im uskraćuje mogućnosti za napredovanje i timski rad. Bez sistemskih rešenja, gluve žene samostalno se bore za sopstvene pozicije:
– Branim se, ne dozvoljavam da me diskriminišu. Neke koleginice naučile su da komuniciraju sa mnom i bez znakovnog jezika.
U svim životnim aspektima života žena oštećenog sluha komunikacija je ključni izazov, ne samo u interakciji sa širom zajednicom, nego i unutar porodica, kao i unutar same zajednice gluvih (gde manji stepen oštećenja podrazumeva dominantniju poziciju). Iskustva gluvih žena potvrđuju da je nepristupačnost informacija prečica do izolacije, a kontinuiran nedostatak tumača znakovnog jezika učvršćuje tu poziciju. Deca gluvih žena najčešće usvajaju znakovni jezik, pa vremenom preuzimaju uloge tumača i postaju im podrška u svakodnevnim aktivnostima. Javna upotreba znakovnog jezika često nailazi na podsmeh okruženja, podrugljive komentare i omalovažavanje.
– Vređaju nas: – Mutave!
– Bulje kao da nikada nisu videli gluve.
Opšte je mesto da okruženje gluvu ženu ne percipira kao pripadnicu jezičke manjine, nego senzornom invaliditetu pridodaje paket smanjenih intelektualnih mogućnosti. Ova predrasuda prisutna je čak i među tumačima znakovnog jezika, koji svoj posao doživljavaju kao spuštanje informacija na „njihov“ nivo, da bi razumele. Kao kada bi prevodilac sa kineskog na engleski jezik rekao: – Čekajte, moram ovo da spustim na engleski nivo, ovi Englezi su glupi da bi razumeli Kineze. Toliko je logičan takav stav.
Prve asocijacije žena oštećenog sluha na temu nasilja su fizičko i seksualno nasilje. Neke od učesnica fokus grupe (bile) su izložene takvim oblicima nasilja ili poznaju žene izložene nasilju (pokušaj silovanja, fizičko i ekonomsko partnersko nasilje, pokušaj ubistva).
– Muž mi je problematičan, kockar je, u braku sam sve morala sama, dok se nisam razbolela.
Specifični oblici nasilja kojima su izložene žene oštećenog sluha usmereni su na uskraćivanje mogućnosti za komunikaciju, što vodi u zanemarivanje, isključivanje iz zajednice i izolaciju.
– Muž ne obraća pažnju na mene. Tokom komunikacije ugasi svetlo.
Komunikacija na znakovnom jeziku (kao i čitanje sa usana) je vizualni oblik komunikacije, pa je gašenje svetla u ovom slučaju ekvivalent brutalnom ućutkivanju (kao povez preko usta).
– Kada smo u društvu, ne komuniciram, samo posmatram. Moj muž razgovara sa svima, a kada ga pitam da mi prevede, kaže: – Kasnije ću, kad budemo sami. Ili mi od cele priče prevede kratku rečenicu. Isključena sam. To me ponižava. Ne znam da li mi prenosi ono što su zaista pričali, ili nešto drugo.
U skladu sa globalnim trendom, gluve žene takođe normalizuju nasilje, pa neki oblici opstaju u domenu uobičajenog i(li) neminovnog:
– Ima malo problema, kao i svuda u porodici. [Sve srećne porodice liče jedna na drugu.]
– U svakom braku imam problema. [Inače to ne bismo zvali brakom.]
– Svekrva me mrzi zato što sam gluva. [Nije li to, uostalom, uloga svekrve?]
– Ne znam ništa o nasilju. U firmi je dobro, mada se dešava da viču na mene bez ikakvog razloga. Mogu da čujem uz pomoć aparata, ali to još uvek ne znači da razumem. [Zato što vikanje ne doprinosi razumevanju.]
U službama podrške žene oštećenog sluha suočavaju se sa mnogobrojnim barijerama, koje su rezultat diskriminacije na osnovu roda i upotrebe jezika. Postoje mesta na koja ne odlaze i usluge koje ne traže, jer znaju da će umesto paketa usluga primiti paket problema.
– Kupujem u marketu, jer tamo ne treba da komuniciram. Na pijacu ne idem.
– Ako na kasi treba da popunim ček, nikad ne ispadne dobro iz prve.
– Ne stidim se da kažem: napišite mi šta treba! Ali i tada se dešava da se vratim kući s nezavršenim poslom.
U situacijama gde ne mogu da koriste znakovni jezik (a najčešće ne mogu), žene oštećenog sluha koriste se čitanjem s usana ili pisanjem, ali su te forme neadekvatne iz više razloga. Gramatička struktura znakovnog jezika razlikuje se od govornog, što utiče na razumevanje pisane reči. Mnoge gluve osobe ne vladaju dobro srpskim jezikom, zbog čega nije primereno tražiti njihovo pismeno izjašnjavanje. Čitanje s usana nije jednostavno, naročito kada s nekim komunicirate po prvi put, jer to zahteva navikavanje na novog sagovornika.
U domovima zdravlja po pravilu se događa da žena oštećenog sluha, ukoliko nije došla u pratnji nekog čujućeg, ne bude obaveštena da je prozvana, pa uvek poslednja dočeka svoj red. U komunikaciji sa lekarom, bez prisustva tumača, žene oštećenog sluha su u situacijama da potpisuju saglasnost bez da su im jasno predočene sve informacije o onome za šta daju svoj pristanak. Obespravljivanje ide do mere da im se usluge u potpunosti uskraćuju:
– U domu zdravlja nisu hteli da me prime, a došla sam sa krvarenjem.
Napraviti proboj iz začaranog kruga nije nimalo lako:
– Kako da prijavim diskriminaciju kad sam gluva?
Kako bi izgledao svet po meri žena oštećenog sluha?
– Volela bih da me prihvate ovakvom kakva jesam.
– Komunikacija je osnov svega. Bez tumača znakovnog jezika ne možemo ništa.
– Mogućnost zaposlenja pod brojem jedan; ostalo me ne zanima.
– Promene u obrazovnom sistemu. Nastavnici isključuju gluvu decu, pa izgleda da gluvi zabušavaju. To nije inkluzija.
