Personalna asistencija omogućava samostalan život osobama sa invaliditetom koje nemaju fizičku sposobnost da same obavljaju određene aktivnosti iz ličnog života. Kad je reč o odabiru personalnog asistenta, osobe sa invaliditetom se opredeljuju da li će to biti neko njima blizak, iz kruga prijatelja ili porodice, ili osobe koje su to radno mesto tražile putem konkursa za posao.
U Novom Sadu je personalna asistencija dostupna u okviru Centra Živeti uspravno, kroz pilot projekat pod nazivom Servis personalnih asistenata za osobe sa invaliditetom u Novom Sadu.
Da odabir personalnog asistenta iz bliskog okruženja nije idealno rešenje tvrdi Milica Mima Ružičić-Novković, predsednica Centra Živeti uspravno:
– Po minimalnim standardima za pružanje socijalne zaštite, usvojenim 2013. godine, direktan pružalac ove usluge ne bi trebalo da bude bliska osoba, da ne bi došlo do sukoba interesa – kaže Milica Ružičić i dodaje da je u nekim zemljama, kao što je Švedska, to moguće, naročito kad je reč o asistenciji u noćnim satima ili prilikom odlaska na godišnji odmor.
Kao osoba sa invaliditetom, Milica Ružičić opisuje svoja dosadašnja iskustva korišćenja personalne asistencije:
– Asistenciju koristim od novembra 2000. godine. Prvih pet godina sama sam je organizovala. Od 2005. od 2009. godine troškove moje asistencije sufinansirao je Centar kroz projekte na kojima sam bila angažovana, ili druge organizacije koje su me angažovale za neke od poslova.
Milica dodaje i da od 2009. godine koristi asistenciju u organizaciji Centra Živeti uspravno i da su osobe koje su joj do sada asistirale, osim prve dve, angažovane po konkursu koji je Centar raspisao za to radno mesto.
Zahvaljujući personalnoj asistenciji osobe sa invaliditetom lakše prevazilaze prepreke, a komunikacija između korisnika i asistenta veoma je važna.
Personalna asistentkinja Mirjana Žegarac ističe koliko je važno razumevanje između personalnog asistenta i osobe sa invaliditetom:
– Kada je odnos između osobe sa invaliditetom i personalnog asistenta odgovarajući, asistencija doprinosi korisniku. Kao personalna asistentkinja znam koliko je važno da se uspostavi odnos pun razumevanja, da bi asistent u svakom trenutku znao šta i na koji način treba da uradi.
Korisnik personalne asistencije sam upućuje svog asistenta u opis posla i potrebnih usluga.
Pravnica Jelena Radović, osoba sa invaliditetom, podelila je svoje višegodišnje iskustvo korišćenja personalne asistencije i dodatno približila koliko je važno međusobno razumevanje između osobe sa invaliditetom i personalnog asistenta:
– Veoma je važno uputiti personalnog asistenta o svim vrstama aktivnosti i načinu njihovog obavljanja. Bolje je da personalni asistent ne bude poznata osoba; ako je personalni asistent blizak osobi sa invaliditetom, to onda nije profesionalno. Neophodno je da komunikacija koja se uspostavi između personalnog asistenta i osobe sa invaliditetom bude prisna, ali i da personalni asistent veoma ozbiljno shvati posao koji obavlja.
Studentkinja Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, na Smeru za logopeda, Željka Kovačev, kaže da se veliki broj njenih kolega, uprkos tome što se školuju za pedagoškog asistenta, nakon studija odlučuje za posao personalnog asistenta, jer to je posao koji stvara prijateljstvo između korisnika i personalnog asistenta, ukoliko je asistent spreman da se maksimalno angažuje i da svoj posao obavlja što je bolje moguće.
Na osnovu najsvežijih istraživanja Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije, utvrđeno je da je osobama sa invaliditetom od strane personalnog asistenta najčešće potrebna podrška u kretanju i transportu, poslovima nabavke, održavanju lične higijene i ishrani, prilikom edukacije, kao pri obavljanju socijalnih kontakata i profesionalnih obaveza.
– Koristim asistenciju za sve životne aktivnosti: lične, kućne, društvene… koje ne mogu sama da obavim, a koje bih inače, što je takođe jedno od pravila, radila sama da mogu – kaže Milica Ružičić-Novković i dodaje da za nju asistencija omogućava slobodno življenje.
Autorke: Zorana Avdić i Maja Baić
