Snažna i kompleksna ličnost, Sara Bernard je bila najčuvenija glumica svog doba, a njeno ime je nastavilo da bude sinonim za glamur i dramu čak i za one koje/i nikad nisu gledale/i njene filmove, ni fotografije. Ponekad nazivana majkom svih diva, Sara Bernard je bila čuvena po ekstravagantnom, blistavom stilu, gotovo isto koliko po glumačkom talentu.
Ipak, bila je mnogo više od glumice. Bila je slikarka, skulptorka i spisateljica, kao i sposobna poslovna žena koja je vodila sopstvena pozorišta i producirala predstave u kojima je glumila. Skandalizovala je i razveseljavala Pariz i svet noseći pantalone, igrajući uloge muškaraca u nekim od predstava, kao i brojnim upadljivim ljubavnim aferama, od kojih su neke bile sa ženama. Rođena kao Henrijeta Bernard u Parizu, 22. oktobra 1844., bila je vanbračna kćerka majke jevrejske Holanđanke i oca – francuskog katolika. Njen otac je ostao dovoljno dugo uz nju i poslao je na školovanje u ženski manastir, gde je krštena 1857. Iako je praktikovala hrišćanstvo, ostala je vezana za jevrejske korene kroz mnoge uloge koje je igrala, kroz javna istupanja protiv antisemitizma kao i stalne komentare kritičara o veličini njenog nosa.
Kada je imala trinaest godina, primljena je u Pariski konzervatorij i već 1866. igrala je u Odeon teatru, nakon čega joj je 1872. dodeljen angažman u ComédieFrançaise. Njeni rani radovi nisu dobro primljeni, ali kada su njen treperavi glas i duboka emotivna gluma dodirnuli maštu publike, njena slava je počela da raste. 1880. je počela turneju po Evropi i SAD, prenoseći dodir svog neobuzdanog kontinentalnog stila u američki vodvilj. Enorman kvantitet njenog prtljaga postao je legendaran, poput njenih ekstravagantnih kostima, na sceni i van nje. Obožavatelji/ke su voleli/e njeno ekscentrično ponašanje, a priče o mrtvačkom kovčegu u kojem je dremala pre predstava i čudnoj muškoj odeći koju je nosila dok slika, brzo su se širile.
1893. počela je da upravlja svojim prvim pozorištem, Théâtre de la Renaissance (Teatar renesanse) koji je transformisala u Théâtre Sarah Bernhardt (Teatar Sare Bernard). Tamo je igrala i u starim trijumfalnim predstavama, poput Rasinove Faedre, i u novim produkcijama, od kojih je neke sama pisala – L’aveu (Priznanje) iz 1888. i Un Coeur d’homme (Srce muškarca) iz 1909. Često je igrala uloge muškaraca, zaprepašćujući kritičare kada je stavila bradu da bi igrala Šajloka. Edmund Rostand je 1900. napisao glavnu mušku ulogu specijalno za Saru Bernard u komadu o Napoleonovom sinu Laiglonu.
Sara Bernard je uživala u šokiranju publike. Rodila je vanbračnog sina 1864. godine, a 1882. na kratko se udala za grčkog glumca Žaka Damala, ali je i pre i posle braka imala brojne ljubavne afere. Neki od njenih ljubavnika su bili Viktor Igo i Albert Edvard, Princ od Velsa. Bila je diskretnija sa lezbejskim vezama, pa se o njima manje zna. Takođe, bila je bliska prijateljica britanskog gej pisca Oskara Vajlda oko dvadeset godina. Na njen zahtev, napisao je komad Salome 1892. godine.
Sara Bernard je povredila desno koleno 1905. Povreda je nastavila da joj zadaje probleme, a 1915. noga je amputirana. Nastavila je da glumi u invalidskoj stolici sve do smrti usled otkazivanja bubrega 1923. godine.
Tina Gianoulis
Prevela: Majda Puača
Izvor: http://www.glbtq.com/arts/bernhard_t_s.html
