Zagađenje plastičnim slamkama jedno je od pitanja o kojima se najviše raspravlja u ekološki osvešćenim zajednicama. Umiranje morskih životinja usled zagađenja plastičnim slamkama nadahnulo je mnoge aktiviste za zaštitu okoline da pređu na slamke od metala, papira ili stakla, koje su ekološki prihvatljive i namenjene višekratnoj upotrebi. Ujedno su neki restorani ukinuli upotrebu plastičnih slamki. Međutim, takvu inicijativu kritikovala je zajednica osoba s invaliditetom, jer su nekim osobama s invaliditetom pastične slamke neophodne, pa je njihovo ukidanje čin eko-ejbilizma.
Šta je eko-ejbilizam?
Eko-ejbilizam je diskriminacija osoba s invaliditetom koja se događa u okvirima ekološkog pokreta. Eko-ejbilizam se događa, jer aktivisti za zaštitu sredine koji nemaju invaliditet, ne razumeju da njihova rešenja mogu otežati živote osobama s invaliditetom. Drugi primer eko-ejbilizma je uklanjanje područja koja su pristupačna korisnicima kolica zarad biciklističkih staza i posramljivanje ljudi zbog korišćenja motornih vozila, koja su nekim osobama s invaliditetom neophodna. Eko-ejbilizam je deo ejbilizma, odnosno, sistemske diskriminacije i opresije prema osobama s invaliditetom, koje su duboko ukorenjene u društvu.
Pitanje eko-ejbilizma postalo je problem tokom COP 25, konferencije na kojoj se svetski čelnici sastaju kako bi razgovarali o klimatskim merama. Konferencija je bila nepristupačna za osobe s invaliditetom. Izraelska ministarka, korisnica kolica, nije mogla prisustvovati jednoj od sesija, jer se na lokaciju moglo stići peške ili prevozom koji nije pristupačan za osobe s invalditetom. Kako zaustaviti eko-ejbilizam unutar ekološkog pokreta?
Uključivanje osoba s invaliditetom u kreiranje politika za zaštitu okoline
Kako politike zaštite životne sredine ne bi bile ejbilističke i diskriminatorne prema osobama s invaliditetom, neophodno je da osobe s invaliditetom budu uključene u njihovo kreiranje. Njihovo uključivanje je nužno, jer su osobe s invaliditeteom nesrazmerno više pogođene klimatskom krizom.
Klimatske promene povećavaju rizik od ekstremnih vremenskih neprilika i katastrofa. U hitnim slučajevima, većina osoba s inaliditetom ima izazove pri evakuaciji zbog nedostatka inkuzivne infrastrukture. U Zincigu u Nemačkoj, na primer, iznenadna poplava ubila je 12 osoba s invaliditetom. Nadalje, liftovi i autobusi za hitnu evakuaciju nisu pristupačni korisnicima kolica. Većina osoba s oštećenjem sluha i vida teško dolazi do informacija tokom evakuacije.
Fokus na sistemskim promenama
U većini slučajeva, eko-ejbilizam je ekološki aktivizam koji je usmeren na pojedinačne radnje, kao što je optuživanje ili posramljivanje izbora ljudi da koriste plastične slamke i motorna vozila. Kad je reč o pojedinačnom delovanju, ono uvek može biti diskriminišuće, jer nemaju svi ljudi privilegiju da prave održive izbore. Stoga, kad promovišemo održivu potrošnju i proizodnju, moramo se usredsrediti i na sistemske promene koje zahevaju odgovornost svih strana koje su uključene u sistem.
