Za tretiranje psihičkih stanja kao što su bipolarni poremećaj i depresija, opsesivno-kompulsivni poremećaj, posttramautski stresni poremećaj (PTSP), kao i neuroloških stanja poput multiple skleroze i Parkinsonove bolesti, akcenat je na terapiji adekvatnim lekovima, koji se moraju uzimati redovno, kao i na psihoterapiji. Većina osoba na ovaj način drži svoje stanje pod kontrolom.
Ali, šta ako nijedan medikament ne pomaže? Ako je osoba rezistentna? Da li to znači da mora da se oslanja na određene lekove iako joj ne pomažu u potpunosti, jer je to jedina mogućnost?
Odgovor na ovo pitanje je da ne mora, jer postoji novi, alternativni metod: transkranijalna magnetna stimulacija (TSM). Ujedno može da se koristi i u kombinaciji sa stalnom terapijom. I ne brinite, nije ni nalik elektrošokovima koje ste gledali u filmovima. To je potpuno bezbedna i neinvazivna metoda.
Šta je TMS?
Transkranijalna magnetna stimulacija (TMS) je procedura koja koristi magnetna polja za stimulaciju nervnih ćelija u mozgu. U tu svrhu, primenjuje se oscilirajuće magnetno polje visokog intenziteta. Na taj način, nizom pulseva pobuđuju se neuralni elementi u moždanoj kori. Primenom ponavljanih magnetnih pulseva (više dana ili nedelja uzastopno) postiže se dugotrajna izmena funkcije pojedinih moždanih regiona. Ovaj tretman uključuje isporuku ponavljajućih magnetnih impulsa, tako da se još naziva i ponavljajuća transkranijalna magnetna stimulacija (rTMS)
Kako TMS funkcioniše?
Elektromagnetni uređaj se postavlja iznad određene tačke na glavi odakle nizom kratkih magnetnih pulseva stimuliše nerve u moždanoj kori. Elektromagnet bezbolno šalje magnetni puls koji stimuliše nervne ćelije u predelu mozga zadužene za kontrolu raspoloženja. To znači da aktivira delove mozga koji u psihičkim stanjima, kao što su, na primer bipolarni poremećaj i depresija, imaju smanjenu aktivnost. Taj vid stimulacije utiče na to kako mozak radi, što olakšava simptome i poboljšava raspoloženje.
Koliko traje TMS procedura?
TMS terapija uključuje seriju tretmana. Jedan tretman varira u dužini, ali obično traje oko 30 – 40 minuta. Najčešće i najšire se primenjuje protokol u trajanju od 37.5 minuta po pojedinačnom tretmanu, za koje vreme se oslobodi 3000 pulseva na specifičnoj lokaciju prednjeg dela čeonog režnja leve hemisfere. Ovo se primenjuj pet dana u nedelji (uz pauzu vikendom), pri čemu se ukupno sprovede između 20 i 35 tretmana (što traje 4-7 nedelja). Ovaj prosek može da varira u zavisnosti od individualne reakcije na tretman.
Kada se koristi TMS?
Prvi terapijski odgovor na bipolarni poremećaj i depresiju, kao i ostalia psihička i neurološka stanja, jesu medikamenti udruženi sa psihoterapijom, fizičkom aktivnošću, vežbama, zavisno od toga o kom stanju je reč. Ukoliko ovi tretmani ipak ne mogu da pomognu, preporučuje se TMS, dakle, kao alternativni tretman. TMS se takođe može preporučiti da bi delovanje medikamenata bilo uspešnije. Osobe koje ne mogu da tolerišu lekove takođe mogu razmotriti ovaj vid terapije.
Da li postoje neželjena dejstva i ko ne bi trebao da ide na TMS tretman?
Neželjena dejstva su blaga. To može biti glavobolja, osećaj vrtoglavice (ispod 2%), kao i lokalna bol prolaznog karaktera na mestu stimulacije. Nuspojave tokom tretmana postepeno nestanu. TMS se ne preporučuje osobama sa ugrađenim stentovima u vratu ili mozgu, ektrodama za praćenje moždane aktivnosti, fragmentima gelera ili metaka u ili blizu glave, tetovaže na licu rađene metalnim mastilom. Takođe se ne preporučuje osobama sa epilepsijom.
Da li je potrebna hospitalizacija kad se radi ovaj vid terapije?
Tokom tretmana osoba je budna i svesna, jer TMS ne zahteva nikakvu sedaciju ili opštu anesteziju, pa se nakon tretmana može vratiti kući i nastaviti sa uobičajenim aktivnostima.
Izvori:
