Zablude i činjenice o gubitku sluha

Posted on by Redakcija

Da li sve gluve i nagluve osobe znaju znakovni jezik? Jesu li nagluvi po pravilu stariji ljudi? Da li je bezbedno da gluvi voze? Kako uživaju u filmovima ili pozorištu? Mogu li “normalno” da govore? Čuju li savršeno zahvaljujući slušnim aparatima?

Iako je gubitak sluha jedno od uobičajenih ljudskih iskustava (prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, više od milijardu i po ljudi širom sveta živi s oštećenjem sluha) mnogi njegovi aspekti ostaju misterija.

U nastavku su neke od najčešćih zabluda o gubitku sluha.

Gubitak sluha pogađa starije ljude

Iako starenje povećava verovatnoću od gubitka sluha, većina gluvih i nagluvih mlađa je od 65 godina. Kako se reklame za pomagala i tretmane često obraćaju starijoj populaciji, to dovodi do pogrešnog shvatanja.

Ovo su činjenice:

  • Prema Nacionalnom institutu za gluvoću i druge komunikacione poremećaje u SAD, 8.5% osoba starosti od 55 do 64 godine doživi gubitak sluha. Stopa skače do 25% kod populacije starosne dobi od 65 do 74 godine, a do 50% kod starijih od 75 godina.
  • Ali, prema Institutu Better Hearing, 65% osoba oštećenog sluha ima manje od 65 godina.

Sve gluve i nagluve osobe poznaju znakovni jezik

Teško je doći do preciznih podataka o tome koliko ljudi koristi znakovni jezik za komunikaciju. Prema podacima Univerziteta Gallaudet iz 2005. godine, američki znakovni jezik koristi između 500 hiljada i 2 miliona ljudi. U najboljem slučaju, to znači da manje od 5% od 48 miliona Amerikanaca oštećenog sluha koristi znakovni jezik za komunikaciju.

Ipak, napravljena je snažna korelacija između gubitka sluha i znakovnog jezika. Većina filmova i televizijskih emisija u kojima su prikazane gluve i nagluve osobe ističe znakovni jezik, verovatno zbog toga što je znakovanje vidljivo i prilično lepo za gledati. Ali nije reprezentativno za uobičajeno iskustvo gubitka sluha.

Slušni aparati funkcionišu isto kao naočare

Mnogi ljudi očekuju da slušni aparat funkcioniše kao što funkcionišu naočare – kad ga stavite, sluh vam se vraća u normalu. Nažalost, uprkos savremenim tehnologijama, tako nešto nije moguće.

Slušni aparat može:

  • doprineti razumevanju govora, naročito u tihom okruženju;
  • smanjiti (ali ne i eliminisati) napor i umor pri slušanju;
  • poboljšati čistinu i jačinu nečijeg govora;
  • pomoći u lokalizaciji zvuka;
  • maskirati ili smanjiti efekat tinitusa;
  • unaprediti komunikaciju, ako se poveže sa drugim uređajima.

Ono što ne može:

  • preneti oštrinu zvuka onako kako to može uho;
  • čitati nečije misli – aparat pojačava zvuk, ali ne samo onaj koji želite da se čuje;
  • napraviti razliku između nekoliko simultanih govornika;
  • blokirati svu nepoželjnu pozadinsku buku.

Glasno je uvek bolje

Kad glasnoća dostigne granični nivo, razumevanje govora više se tiče jasnoće, nego dodatne jačine zvuka.

About the Author

Redakcija: