Starenje, menopauza i zdravlje žena sa razvojnim invaliditetima

Posted on by Redakcija

Žene zglavnom žive duže od muškaraca, pa će veći broj rastuće populacije starijih osoba sa razvojnim invaliditetima činiti žene. Potrebno je više istraživanja da bismo razumeli specifičnosti zdravstvenih izazova starijih žena sa razvojnim invaliditetom i obezbedili odgovarajuće načine podrške zdravim životnim stilovima. Ujedno je važno da informacije o zdravlju i prevenciji zdravstvenih problema budu pristupačne ženama sa razvojnim invaliditetima.

Kakav je uticaj menopauze na živote žena sa razvojnim invaliditetima? Menopauza je jedinstvena za svaku ženu, uključujući i žene s invaliditetom. To je period kada žene prestaju da imaju menstruaciju. Smatra se da je žena ušla u menopauzu ako nije imala menstruaciju godinu dana. Individualno je u kom starosnom dobu se menopauza javlja, najčešće između pedesete i pedeset druge godine. Prelazak u menopauzu je period koji počinje kad žensko telo proizvodi sve manje estrogena i na kraju menstruacija trajno prestaje. Neposredno pre menopauze, menstruacije postaju ređe, a krvarenje se smanjuje. Prirodni pad estrogena obično je nedosledan, pa žene u srednjim i kasnim četrdesetima mogu primetiti nepravilnosti u menstrualnim ciklusima. Za većinu žena, ulazak u menopauzu je postepen.
Međutim, neke žene mogu naglo da uđu u menopauzu, usled hirurškog otklanjanja oba jajnika, zračenja ili dejstva određenih lekova. Neke žene jedva primećuju bilo kakve promene, druge doživljavaju valunge, znojenje, nesanicu, lupanje srca, svrab, bolove u leđima i zglobovima, glavobolje, nadimanje, povećanje telesne težine, proređivanje kose i rast dlačica na licu. Depresija i druga mentalna stanja mogu imati veze sa menopauzom kod nekih žena. Međutim, sve navedene promene mogu imati i druge uzroke, pa je neophodno ustanoviti nivo hormona da bi se utvrdilo da li se radi o posledicama menopauze ili ne. Malobrojna su istraživanja o iskustvima menopauze kod žena sa razvojnim invaliditetima. Nekoliko studija sugeriše da žene sa Daunovim sindromom i žene sa epilepsijom mogu ranije ući u menopauzu u odnosu na žene opšte populacije. Kod nekih žena, epileptični napadi se mogu pogoršati ili smanjiti, a nejasno je da li je to posledica delovanja hormona ili lekova koje koriste. Žene sa razvojnim invaliditetima obično ne dobijaju informacije o prirodi menstrualnog ciklusa i menopauze.

Šta je osteoprodoza i kako utiče na žene sa razvojnim invaliditetima? Osteoporoza je bolest krtih kostiju. Mnoge starije žene žive sa osteoporozom a da to ne znaju, dok ne dožive prelom ili naprsnuće kosti. Estrogen pomaže u održavanju gustine kostiju. Prirodni pad estrogena zbog menopauze povećava rizik od osteoporoze. Ostali faktori rizika su: godine starosti, porodična istorija osteoporoze, bela ili azijska etnička pripadnost, mršavost, fizička neaktivnost, stanja koja ograničavaju kretanje, rana menopauza, nedostatak kalcijuma i vitamina D, preteran unos alkohola i kafe, prekomerna dijeta, prekomerno mršavljenje i pušenje. Nedavne studije pokazuju da osobe sa određenim stanjima, kao što su Prader Willi sindrom i Klinefelterov sindrom, pod većim rizikom od osteoporoze. Žene sa cerebralnom paralizom mogu biti pod rizikom od razvoja drugih bolesti kostiju, mišića i zglobova usled starenja (zakrivljenje kičme, neurološki problemi povezani sa sužavanjem kičmenog stuba).

Srčane bolesti kod žena sa razvojnim invaliditetima. Bolesti srca uzrokuju polovinu smrtnih slučajeva žena starijih od 50 godina. Preliminarna istraživanja sugerišu da bi to mogao biti vodeći uzrok smrti i kod žena sa razvojnim invaliditetima. Generalno, žene ne dobijaju rane dijagnoze kao muškarci, čija se stanja leče pre nego što postanu ozbiljna. Vodeći faktori rizika za razvoj srčanih bolesti su porodična istorija, hipertenzija, dijabetes, slaba kardiovaskularna kondicija i pušenje. Menopauza može povećati nivo holesterola u krvi, što povećava rizik od srčanih oboljenja ili moždanog udara.

Kako je urinarna inkontinencija povezana sa starenjem? Otprilike u vreme menopauze, neke žene mogu imati poteškoća u kontroli mokrenja, što je poznato kao urinarna inkontinencija. Kod žena sa cerebralnom paralizom i drugim neuromuskulatornim stanjima, urinarna inkontinencija može biti povezana, kako sa starenjem, tako i sa fizičkim invaliditetom. Kako žene stare, promene u urinarnom traktu mogu dovesti do rizika od infekcija. Među najčešćim simptomima su povećana potreba za mokrenjem i osećaj nelagode. Nelečene infekcije doprinose urinarnoj inkontinenciji.

Zdravstvena podrška za žene sa razvojnim invaliditetima

Starije žene sa razvojnim invaliditetima generalno ne dobijaju informacije o mnogobrojnim promenama kroz koje njihova tela prolaze tokom životnih ciklusa. Porodica, prijatelji i pružaoci usluga mogu imati važnu ulogu u očuvanju njihovog zdravlja, u smislu:

  • praćenja promena u ponašanju koje mogu ukazivati na zdravstveni problem, posebno kod neverbalnih žena i žena koje se suočavaju sa barijerama u komunikaciji;
  • pružanja zdravstvenih informacija koje su jasne, razumljive i primenjive;
  • unapređenja pristupačnosti zdravstvenih usluga;
  • pružanja neophodne podrške, koja podrazumeva ublažavanje strahova i čuvanje dostojanstva žene prilikom zdravstvenih pregleda i terapija.

https://publications.ici.umn.edu/

About the Author

Redakcija: