Upoznajte prvu grupu astronauta sa invaliditetom

Posted on by Redakcija

Sama ideja o postajanju astronautom za većinu ljudi je nedostižna. A može li težak proces selekcije doneti više štete nego koristi? Nova kompanija Mission Astro Access želi da ospori percepciju o tome da su svemirska putovanja isključivo za one koji ispunjavaju sve fizičke kriterijume i poslala je prvu grupu osoba s invaliditetom da lete u bestežinskom stanju.

Foto: Pixabay

Bilo je magično – kaže Sina Bahram o doživljenom iskustvu nulte gravitacije. – Želeo sam ovo od svoje četvrte godine, ali je osnovna pretpostavka bila da je to apsolutno nemoguće.

Sina Bahram je slepi informatičar iz Severne Karoline i on je jedan od 12 ambasadora koje je Mission Astro Access odabrao za ovaj let, u svrhe eksperimenta o inkluzivnim svemirskim putovanjima.

U budućnosti, ovo bi moglo značiti uključivanje taktilnih puteva unutar ili oko spejs-šatlova ili korišćenje zvuka i vibracija za prenošenje informacija.

Cela vazduhoplovna zajednica može od toga imati koristi – kaže Sina i objašnjava da se pristupačnost ne odnosi samo na osobe s invaliditetom, nego svima olakšava život.

Nasa astronaut Chris Hadfield dospeo je na naslovne strane 2001. godine kada mu je tečnost za čišćenje procurila u vizir i iziritirala mu oči, tako da u sred svemirske šetnje nije mogao da vidi. Da je imao na raspolaganju taktilne i audio informacije, ne samo da bi to koristilo slepima u ekipi, nego bi se on osećao sigurnije u toj situaciji.

Posada Mission Astro Access-a je u oktobru otputovala u Long Bič u Kaliforniji, odakle se ukrcala u boing 727, za parabolični let (let koji simulira bestežinsko stanje).

Trenutak kada je zaista potonuo bio je kada su zatvorili vrata prostorije za teret – kaže Mary Cooper, koja je oduvek sanjala o putovanju u svemir, ali je mislila da je to nemoguće. Mary je studentkinja vazduholovnog inženjerstva i računarskih nauka na Stanfordu. Još dok je bila beba amputirana joj je leva noga i koristi protezu. – Sada mi je to jedna od omiljenih stvari u vezi sa mnom – kaže.

Posada je prvi put doživela bestežinsko stanje.

Nije toliko stvar u tome što lebdiš u vazduhu, nego u tome što te tlo ne vuče ka dole – kaže Sina. – Sediš, odgurneš se jednim prstom i lebdiš.

Sina se pitao kako će izgledati lebdenje u njegovom iskustvu, kad gravitacija – kao stalna referentna tačka – nestane.

Očekivao sam dezorijentisanost – kaže – ali kad sam počeo da se privikavam na nultu gravitaciju, bilo mi je ugodno i lako da se odgurnem sa manje sile i da koristim finese.

Svaki član posade radio je na specifičnim eksperimentima u skladu sa invaliditetom koji imaj, kako bi ustanovili na koji način industrija može da napreduje u pravcu inkluzivnosti.

Sina je testirao navigaciju po zvuku.

Nismo mogli da čujemo signale, sve je bilo neuporedivo glasnije nego u slučaju komercijalnog leta. Šta ćemo, tako se uči.

Ali desilo se nešto neočekivano.

Kad su čuli komandu da treba da se prizemlje, mnogi slepi članovi posade uspeli su da nađu svoje prostirke.

– To je bio pokazatelj naše radne memorije, ali i svih rešenja koja smo morali da smišljamo na zemlji.

Neuspeh sa zvučnim signalima pokrenuo je razgovore o drugim pitanjima. Da li bi valjalo koristiti slušalice za koštanu provodljivost? Ili uređaj koji direktno naleže na kožu i prenosi vibraciju?

Mary je htela da dokaže da može da stoji mirno, kao i da se bezbedno kreće po svojoj kabini, sa i bez protetske noge.

Mogla sam da pustim nogu, samo sam je ostavila da leti. U jednom trenutku sam se okretala, pravila sam zvezdu i bilo je neverovatno.

Mary i Sina su deo prve posade osoba s invaliditetom koja je krenula na parabolični let, ali nisu prvi pojedinci sa tim iskustvom.

Godine 2007. Stephen Hawking je ovo opisao kao istinsku slobodu, a septembra ove godine Hayley Arceneaux bila je jedna od četvoro civilnih astronauta koji su se ukrcali na SpaceX’s Inspiration4. Hayley je preživela rak kostiju u detinjstvu i ima titanijumsku butnu kost. Astronaut Rich Clifford dobio je dijagnozu Parkinsonove bolesti neposredno pred svoj treći svemirski let, ali to nije obelodanjeno.

Nasa nikada nije izabrala nekoga sa invaliditetom. Uvek su imali veoma stroge standarde – kaže Mary.

A ti standardi nisu bezbedni – dodaje Sina. – Nasa čini medveđu uslugu čovečanstvu, a ujedno i samim astronautima time što unapred ne razmišlja o inkluzivnosti. Kad okupite grupu ljudi sa različitim sposobnostima, zbir je veći nego zasebni delovi.

Nasa je nešto slično uradila pedesetih godina prošlog veka, kada je regrutovala 11 gluvih i nagluvih muškaraca sa Gallaudet univerziteta u Vašingtonu. Kod većine je gluvoća nastupila kao posledica meningitisa, koji je oštetio vestibularni sistem unutrašnjeg uha, što ih je činilo imunima na mučninu usled vožnje. Učestvovali su u raznim eksperimentima kako bi prijavili svoja fizička i psihička iskustva tokom kretanja, uključujući i bestežinsko stanje. Jedan eksperiment odveo ih je na uzburkano more Nove Škotske. Kad su se svi naučnici naprasno razboleli, njih jedanaestorica mirno su igrali karte.

Sina veruje da ejbilizam ono što koči industriju.

– Postoji to uvreženo uverenje da su osobe sa invaliditetom na izvestan način inferiornije, zbog čega se neki drugi aspekti uopšte ne razmatraju. To treba da prestane.

Mary tvrdi da ima jednostavnih načina za unapređenje inkluzije. Astronauti govore nekoliko jezika, pa zašto američki znakovni jezik ne bi bio jedan od njih?

Neki od članova posade su znakovali tokom leta, ali bilo je teško tumačiti reči dok ljudi lebde naopačke. Razmatraju se potencijalna rešenja: možda bi dron mogao da detektuje znakovni jezik i da ga prikazuje na prijemniku? To je ideja za razmišljanje.

Sledeći put Sina želi lično da istraži sonifikaciju žiroskopa, gde bi mu zvuk i vibracija mogli dati osećaj za kretanje u određenom pravcu. Kaže da bi odela za letenje mogla imati ugrađena ta svojstva, koja bi svima bila od koristi, ne samo slepim astronautima.

Mary će gledati u nešto, bez potrebe da podigne pogled kako bi znala da se zapravo malo okreće, jer joj levi kuk vibrira.

Moramo prestati da mislimo o ovome što radimo kao o nečemu što je prekomerno. To su neophodna razmatranja o kojima jednostavno nismo još razmišljali.

Mission Astro Access nije jedini u ovoj svemirskoj trci. Evropska svemirska agencija pozvala je 6 para-astronauta početkom ove godine.

Nakon što su sleteli, 12 ambasadora Mission Astro Access-a preispitaće i život na zemlji i podsticaće inkluzivnost u oblasti nauke, tehnologije, inženjeringa i matematike.

https://www.bbc.com/news/disability-58902088

About the Author

Redakcija: