Autizam i vreme praznika

Posted on by Redakcija

Praznike obično shvatamo kao vreme povezanosti i radosti, ali za mnoge ljude praznici su prepuni anksioznosti i stresa. Za neke osobe iz spektra, stres može proizaći iz uzbuđenja povodom praznika, što onemogućuje da se fokusiramo na bilo šta drugo. Druge preplavljuje strah od velikog dana kao što je Nova godina ili Božić.

Praznična atmosfera uveliko je oko nas, bombardovani smo reklamama i proizvodima u prodavnicama. Ove, kao i prošle godine, tu je i uticaj globalne pandemije, koja će verovatno odrediti kako proslavljamo praznike.

Čak i za one koji ne obeležavaju Božić ili ne slave Novu godinu, ovo je prelazna sezona koja donosi predah od rutine, slobodno vreme, agresivne reklame i praznične dekoracije koje su neizbežne. Praznici osobama s autizmom mogu otežati senzorne i socijalne izazove.

Kako se praznici bliže, sve počinje da se menja. Ukrašavamo domove, škole, prodavnice i glavne ulice, čak i mesta kao što su lekarske ordinacije bivaju ispunjena prazničnim raspoloženjem.

Mnogim osobama s autizmom predvidivost pomaže u stvaranju sigurnog mesta, a radikalnim promenama našeg prostora menjamo izgled, osećaj i miris tih sigurnih, poznatih mesta. To može delovati zbunjujuće i dezorijentišuće.

Praznici su senzorno iskustvo

Praznični ukrasi često uključuju blistave svetleće displeje, upadljive, sjajne i svetlucave šljokice i kugle. Takvi ukrasi imaju snažan vizualni uticaj, kakav osobe iz spektra teško filtriraju. Za nas koji uživamo u vizualnim stimulansima to je očaravajući prizor, ali nekima je to ometajuće i bolno za gledanje.

Zvukovi karakteristični za ovo doba godine su zvončići, praznične i božićne pesme. Okruženi smo prazničnom muzikom koja se pušta u prodavnicama, svi radio i televizijski programi obiluju prazničnim uzbuđenjem.

Zabave i okupljanja se ne preporučuju zbog pandemije, ali praznični događaji koji se održavaju po pravilu su bučni, puni uzbuđenja i nepredvidivih zvukova. Za mnoge od nas promene u zvučnom okruženju preplavljujuće su i bolne.

Neke osobe iz spektra mogu imati potrebu da proizvode sopstvenu buku kako bi blokirali nepredvidive zvuke iz okruženja. Praznična svetla i ukrasi na baterije mogu da emituju tihi zvuk brujanja koji većina ljudi ne čuje, ali je nekim osobama s autizmom čujan i odvlači im pažnju. Prskalice, vatrometi i petarde, svaki nepredvidivi prasak zaista je zastrašujući većini osoba iz spektra.

Kad pomislimo na praznike, osetimo miris karanfilčića, cimeta, novogodišnje jelke, medenjaka. Nekim osobama iz spektra ti mirisi su mučni i neprijatni. Ili jednostavno ne podnose drugačije mirise u poznatom prostoru.

Praznični ukusi takođe su drugačiji. Nekako je očekivano da svi pojedu tradicionalnu božićnu ili novogodišnju večeru, a nekome je teško da se izbori sa promenom očekivanog obroka koji inače konzumira tog dana u nedelji. Za druge je nemoguće da jedu nešto što nije deo njihove uobičajene ishrane.

Praznici su emotivno doba godine iz mnogo razloga, a često je prisutan visok nivo očekivanja i anksioznosti oko razmene poklona, poseta, upravljanja promenama u rutinskom rasporedu. Ove senzacije mogu preplaviti neke od nas, pa čak i otežati uočavanje drugih senzacija u našem telu, kao što su umor, glad ili potreba za toaletom.

Hajde da napravimo sopstvene tradicije

Praznici donose promenu u rutini, a ponekad bi bilo od koristi da se povučemo i pogledamo šta radimo i zbog čega to činimo. Ako su praznici izbor nevolje, možda vredi razmisliti treba li da radimo određene stvari ili ne.

Ako nas ukrasi uznemiravaju, treba li da ih postavljamo? Ako neko u našoj porodici toliko voli ukrase da bi ga uzrujalo što ih nema, mogli bismo da ukrasimo jednu sobu u kući, tako da ipak obezbedimo sigurna mesta za povlačenje.

Moramo li svi da imamo istu prazničnu večeru? Za neke od nas, mogućnost da okusimo isto, da pojedemo svoj omiljeni, poznati obrok, najbolja je poslastica koja se može zamisliti.

Da li bismo mogli da ne prisustvujemo velikim porodičnim okupljanjima, ali da planiramo da vidimo porodicu u manje stresno doba godine? Mogu li se posete planirati unapred kako bismo smanjili anksioznost i očekivanja? Možemo li ih rasporediti tako da nam ostane vremena za obradu i regulaciju čulnih senzacija i emocija?

Čak i upakovani pokloni u našem domu mogu stvoriti stres zbog neizvesnosti o tome šta je u njima i šta se od nas očekuje kad ih otvorimo. Ne volimo svi iznenađenja. Nije nužno da pakujemo poklone, nekima je veći užitak kad znaju šta je ispod jelke.

Pokloni mogu izazvati snažne emocije, a čak i srećne emocije mogu biti preplavljujuće. Nekima od nas sasvim je u redu ako pokloni izostanu. I neupakovani pokloni su u redu, dobro je znati šta dobijamo. U redu je da poklone otvaramo kad smo sami. Kakva god da je naša reakcija i kako god da je izražavamo, takođe je u redu.

Predlozi za smanjenje anskioznosti i potencijalnog senzornog preopterećenja tokom praznika

  • Izostavite petarde.
  • Kod kuće, u školi ili na radnom mestu, ostavite nam neke prostore bez dekoracija, gde ćemo moći da se povučemo bez osude, da regulišemo čula i emocije ako je to ono što nam je potrebno.
  • Odvojte vreme za procesuiranje društvenih okupljanja i za brigu o sebi, pre svakog sledećeg događaja i pre nego što se vratite u rutinu.
  • Svakodnevno održavajte neke ustaljene i poznate rutine, to nam pomaže da se osećamo prizemljeno i bezbedno.
  • Svako od nas može opisati pravi smisao praznika na sebi svojstven način, ali većinom ćemo se složiti da je to doba ispoljavanja dobre volje prema drugima. Hajde da ove godine stvorimo sopstvene tradicije i da širimo poruku prihvatanja različitih načina na koje možemo proslavljati praznike.

About the Author

Redakcija: