Kovid-19, rod i invalidnost: Lista provere za prevenciju nasilja prema ženama sa invaliditetom tokom i nakon pandemije

Posted on by Redakcija

Lista provere osmišljena je kao vodič državama, pružaocima usluga podrške i timovima zemalja Ujedinjenih nacija. Pruža smernice za prevenciju i odgovor na rodno zasnovano nasilje prema ženama i nebinarnim osobama s invaliditetom u periodu oporavka od pandemije i drugim krizama, s ciljem da osigura da se prava na intersekciji roda i invalidnosti poštuju, štite i ostvaruju kao deo celokupnog oporavka od kovida-19.

Lista provere deo je Serijala krathih izveštaja o ženama i devojkama s invaliditetom.
.

Izveštaji širom sveta ukazuju na povećan rizik od nasilja prema ženama i nebinarnim osobama s invaliditetom tokom krize kovid-19. Mere zaštite od virusa stvorile su dodatne faktore rizika za žene s invaliditetom, rodni disbalans moći pojačan je od marta 2020. godine, a ionako nepristupačne usluge podrške i pravosudnog sistema postale su još nepristupačnije.

Vodeći faktori rizika su:

  • Zatvaranje i karantin vode u izolaciju i pojačan stres, nezaposlenost i dodatne barijere u ispunjavanju bazičnih potreba (obustavljanje profesionalnih i neformalnih servisa podrške). Sve to, u kombinaciji sa seksističkom i ejbilističkom kulturom, doprinosi povećanom riziku od rodno zasnovanog nasilja i ometa pristup uslugama podrške.
  • Preraspodela resursa koja je usmerena na odgovor na pandemiju.
  • Zaokret od pružanja direktnih usluga ka virtualnim uslugama, što ponekad isključuje grupe koje imaju nesrazmerno manji pristup tehnologiji, među kojima su i žene s invaliditetom.

Lista provere podeljena je na tri tematske sekcije, a unutar svake sekcije date su neke od ključnih akcija koje treba da preduzmu, kako države, tako i pružaoci usluga podrške:

1. Rešavanje korenskih uzroka i prevencija rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nebinarnim osobama s invaliditetom tokom pandemije kovid-19

Odgovori vlade na pandemiju kovid-19 pogoršali su postojeće rizike i uneli dodatne faktore rizika od nasilja prema ženama i nebinarnim osobama s invaliditetom. Ovo uključuje nedostatak prihoda, nedostatak pristupa mrežama socijalne podrške, nedostatak socijalne zaštite i usluga podrške, pojačanu izolaciju i stres, pojačano oslanjanje na porodicu i partnere pri zadovoljavanju bazičnih potreba. Sprečavanje rodno zasnovanog nasilja, uključujući i otklanjanje osnovnih uzroka nasilja, ključna je obaveza države pred međunarodnim zakonom o ljudskim pravima. Da bi se osigurala prava žena i nebinarnih osoba s invaliditetom, politike i programi moraju biti inkluzivni i zasnovani na ljudskim pravima.

Neke od ključnih akcija:

  • Kreiranje i primena zakona, politika i akcionih planova za prevenciju i odgovor na rodno zasnovano nasilje tokom kovida-19, kao i strategija za prilagođeno pružanje usluga u slučaju zatvaranja (karantina) i ograničenog kretanja.
  • Kampanje podizanje svesti o rizicima o nasilja tokom pandemije.
  • Usvajanje programa socijalne zaštite i pomoći u slučaju nezaposlenosti usled kovida-19.
  • Servisi podrške rade u saradnji sa organizacijama koje vode žene s invaliditetom i omladinskim feminističkim organizacijama koje imaju intersekcijski pristup.

2. Obezbeđivanje pristupačnih usluga podrške i pristupa pravdi

Sveobuhvatan paket usluga podrške podrazumeva koordinirane i multisektorske usluge, koje doprinose prevenciji nasilja i zaštiti žrtava, pružaju potrebnu zdravstvenu zaštitu i mogućnost rehabilitacije, kao i efikasnu pravnu zaštitu. Ove usluge država mora da obezbedi u saradnji sa lokalnim, regionalnim ili međunarodnim nevladinim organizacijama i da uključi sigurne kuće, pravnu pomoć, policiju, sudove, službe za seksualno i reproduktivno zdravlje, psihosocijlanu i druge vrste podrške.

Neke od ključnih akcija:

  • Zakoni, politike i akcioni planovi za odgovor na kovid-19 uključuju mere za obezbeđivanje pristupa pravdi u slučajevima rodno zasnovanog nasilja.
  • Tokom pandemije prikupljaju se kvalitativni i kvantitativni podaci o rodno zasnovanom nasilju razvrstani prema rodu, invaliditetu, starosnom dobu i drugim faktorima (prikupljaju se u servisima podrške, uključujući i ustanove za dugotrajno zbrinjavanje i psihijatrijske bolnice).
  • Dostupni informativni i edukativni materijali o rodno zasnovanom nasilju i dostupnim servisima podrške tokom karantina i drugih restriktivnih mera.
  • U bolnicama, policiji i na sudu, osoba s invalidietom ima pravo na pratnju personalnog asistenta i tumača znakovnog jezika.

3. Prevencija i odgovor na rodno zasnovano nasilje prema ženama i nebinarnim osobama s invaliditetom u periodu oporavka od kovida-19

Pored novonastalih rizika i barijera pri ostvarivanju podrške i zaštite, za žene i nebinarne osobe s invaliditetom kovid-19 je pogoršao već postojeće prepreke za izlazak iz nasilja. Neke od prepreka su: neadekvatan pristup multisektorskoj zdravstvenoj zaštiti, nepristupačnost pravde i nedostatak svesti o rodno zasnovanom nasilju. Zalaganje za oporavak od kovida-19 predstavlja važnu priliku za smanjenje barijera, kao i za stvaranje nove norme koja podrazumeva poštovanje, zaštitu i ostvarivenje prava na intersekciji roda i invalidnosti, uz adekvatne pripreme za buduće krize javnog zdravlja.

Neke od ključnih akcija:

  • Pravni i politički okvir koji garantuje poštovanje, zaštitu i ostvarivanje prava na život bez nasilja za žene i nebinarne osobe s invaliditetom.

https://www.unwomen.org/

About the Author

Redakcija:

Leave A Response