Kako razumeti patološko izbegavanje zahteva (PDA)

Posted on by Redakcija

Patološko izbegavanje zahteva (Pathological Demand Avoidance) je razvojni poremećaj unutar spektra autizma. Poremećaj je prva identifikovala Elizabeth Newson 2003. godine, a još uvek nije prepoznat u alatkama i testovima za dijagnostikovanje autizma. To je kompleksno, izazovno i vrlo često pogrešno shvaćeno stanje koje mnogi stručnjaci često zanemaruju ili ne prepoznaju. Mnoge strategije koje su se pokazale korisnim u slučajevima osoba s autizmom nisu od koristi u slučajevima patološkog izbegavanja zahteva (PDA).

Ključna svojstva PDA:

  • Potreba da se odupre uobičajenim, svakodnevnim zahtevima drugih.
  • Čini se da je takav otpor način upravljanja akutnom anksioznošću.
  • Za razliku od osoba s autizmom, osobe koje imaju PDA mogu da koriste društvene veštine za manipulaciju; međutim, te veštine koriste na funkcionalno-logičkom, a ne na dubljem emocionalnom nivou.

Razlike između autizma i PDA

Istorija pasivnosti u prvim godinama

Deca sa PDA imaju tendenciju da budu po strani i da samo posmatraju šta se dešava. Mogu se opisati kao aktivnopasivna; dopuštaju da im stvari naprosto ispadaju iz ruku.

Reaguju prigovorima na uobičajene zahteve, za razliku od dece s autizmom, kojima često nedostaju socijalne veštine i empatija, te imaju loš govor tela i stereotipno ponašanje.

Kontinuirani otpor i izbegavanje uobičajenih životnih zahteva

Deca koja imaju PDA posvećena su tome da se opiru uobičajenim zahtevima, što se pogoršava s razvojem govora i jezičkih veština. Ona mogu uvažiti zahtev, a potom smisliti bezbroj izgovora zašto ne mogu da se povinuju (na primer: noge mi neće raditi; meda mi je rekao da to ne radim). Možda će se zavući pod nameštaj i reći da nešto ne mogu, jer su zaglavljeni. Često koriste fantaziju da bi se povukli, pretvarajući se da su mačka ili super-heroj. Za razliku od njih, deca s autizmom mogu nerado da slede zahtev, ali to najčešće rade na nesocijalan način, najčešće ignorisanjem. Njihov način više je direktan nego lukav.

Površinska socijalizovanost, sa očiglednim nedostatkom osećaja za društveni identitet, ponos ili stid

Deca koja imaju PDA deluju socijalizovano, ali to suštinski nisu. Imaju malo granica i nesputana su u ponašanju koje može biti šokantno. Pohvale, nagrade i kazne verovatno će se pokazati neefikasnim. Deca s autizmom nisu sklona manipulacijama i najčešće ne odaju utisak socijalizovanosti.

Labilna raspoloženja, impulsivnost, potreba za kontrolom

Deca koja imaju PDA imaju nagle skokove iz pasivnosti u agresiju. Na primer, izvinjavaju se zbog određene stvari, a onda to odmah ponove. Deca s autizmom su retko impulsivna, više su sklona da rade po sopstvenim pravilima nego da se pretvaraju.

Igre uloga i pretvaranja

Deca koja imaju PDA mogu se prema drugoj deci ponašati kao učitelji. Neka gube dodir sa stvarnošću, usvajajući video karakter. Deca s autizmom najčešće su nefleksibilna, uz nedostatak simboličke ili imaginativne igre.

Kašnjenje u razvoju jezika kao rezultat pasivnosti

Deca koja imaju PDA često kasne u razvoju jezika, a onda to veoma brzo nadoknade. Upotreba jezika čini se uobičajenom, iako sadržaj onoga što govore može biti čudan. Deca s autizmom generalno imaju poteškoće na planu govorno-jezičkih i socijalnih veština.

Opsesivno ponašanje

Opsesije dece koja imaju PDA su socijalne prirode. Njihovo ponašanje većim delom je opsesivno, naročito kad treba izbeći zahtev ili očekivanje, što rezultira slabim postignućima. Opsesije dece s autizmom retko su socijalne prirode i nisu usredsređene na izbegavanje zahteva. Ona ne koriste opsesije u manipulativne svrhe.

Deca koja imaju PDA najverovatnije neće:

  • izazvati zabrinutost roditelja pre nego što navrše 18 meseci;
  • ispoljavati stereotipne motoričke manire;
  • ispoljavati govorne poremećaje;
  • hodati na vrhovima prstiju;
  • biti kompuslivno privržena rutinama.

Deca koja imaju PDA najverovatnije će:

  • opsesivno odbijati zahteve (100%);
  • biti manipulativna (100% do pete godine života);
  • održavati uobičajen kontakt očima;
  • ispoljavati prekomernu labilnost raspoloženja i impulsivnost;
  • biti sklona mimikriji u društvenom ponašanju (uključujući i gestove);
  • biti sklona igrama uloga (proširenih i zaokruženijih od mimikrije);
  • učestvovati u simboličnim tipovima igre.

Korisni pristupi za roditelje i stručnjake

Kvalitet odnosa je fundamentalan i važno je dopustiti da se odnosi razvijaju bez zahteva. Pristup treba da je individualizovan, manje direktan i intuitivan. Rukovodite se smirenim i ujednačenim emocijama i koristite kompleksan jezik kao uvertiru do konkretnog zahteva. Mnogi roditelji su otkrili da su drama i igra uloga korisni kao način da se zahtevi i očekivanja prikriju, a uz to je dobro ako konstantno menjate pristup. Vizualni prikazi takođe mogu biti od koristi, na primer, isticanje osnovnih pravila na zidu.

Neke od mogućnosti da prikrijete zahteve

  • Da li bi…
  • Možeš li…
  • Kad završiš sa… da li bi mogao da…
  • Kako bi bilo da…
  • Kako bi se osećao ako bi…
  • Voleo bih da znam nekoga ko bi mogao da mi pomogne da…
  • Vidi ovo, sad je vreme da…
  • Ti biraš. Šta ćemo sledeće da radimo?
  • Kladim se da ne možeš da za pet minuta…
  • Ovaj ili ovaj zadatak?
  • Hoćeš li ručak u podne ili u jedan?
  • Koliko će ti trebati da ujutro završiš sa doručkom?

Smanjivanje anksioznosti

Glavno pitanje kod dece i mladih koji imaju PDA je anksioznost. Ako možete da smanjite anksioznost, ponašanje će im se znatno promeniti. Izbegavajte aktivnosti koje izazivaju anksioznost i pobrinite se da su dobro pripremljeni za svaku promenu.

Ako kažete: – Imamo problem koji treba rešiti – dete će se osećati kao deo rešenja i to daje dobre rezultate. Pristup u kome je anksioznost potvrđena i sagledana može biti veoma osnažujući. Razmislite o podrazumevanim zahtevima, na primer, kad pokucate na vrata dečje sobe, a dete unapred zna da dolazite sa zahtevom.

Od koristi je i govor u trećem licu, kao i nuđenje mogućnosti izbora.

Depersonalizovanje zahteva takođe pomaže, na primer: cela porodica ide da…

https://www.aspriscs.co.uk

About the Author

Redakcija:

2 Comments so far. Feel free to join this conversation.

  1. Anka Djurovic 14/09/2021 at 10:33 pm - Reply

    If you be so kind,to sent me,or some other way…
    I need more information about this condition,PDA

    Postovani,
    Molim Vas,potrebne su mi jos informacije o stanju koje pominjete u članku.PDA

    Unapred zahvalna.

Leave A Response