Skriveni mrak demencije: Nasilje u porodici

Posted on by Redakcija

Svake nedelje na neurološkoj klinici viđam pacijente i njihove porodice koji se suočavaju sa stvarnošću demencije. Od svih ljudi koje susrećem, ovo su tri priče koje ističu rastuće zdravstveno pitanje koje ostaje zanemareno: kompleksna veza između demencije i nasilja u porodici.

Prva priča je priča o zbunjenosti:

Tata je dobar čovek, uvek je bio. Ali sada, zbog Alchajmera, većinu vremena je zbunjen, a mama se teško nosi s tim. Ne zna šta da radi i frustrirana je. Počela je da mu zavrće ruku kako bi ga navela da nešto uradi, a sad ga ponekad i udari.

Druga priča je priča o javnoj bezbednosti:

Demencija ga je izmenila – to nije više isti muškarac u koga sam se zaljubila i za koga sam se udala pre mnogo godina. Postaje sumnjičav i često je besan. Viče na mene, urla na našeg sina, dere se na poštara. Čak je udario negovatelja koji dolazi da mu pomogne da se okupa. Pretpostavljam da se možemo nositi s tim, ali sam zabrinuta. Imamo dve sačmarice i pušku u podrumu – šta mislite da treba da uradim s tim?

Treća je scena nasilja:

Davno sam se razvela jer me je tukao… često. Napio bi se svake subote uveče i prebijao me je. Pet ili šest puta me je tukao dok se ne onesvestim. Nisam ga videla više od 30 godina, ali i dalje osećam da me povređuje. Da li mislite da su mi te batine prouzrokovale demenciju? Da li mi je on to prouzrokovao?

Sve tri priče ujedinjuje zajednička tema: kompleksna veza između demencije i porodičnog nasilja. Danas su i jedno i drugo opšta mesta. Jedna od 10 osoba, starosti preko 65 godina, u SAD ima demenciju, najčešće Alchajmerovu bolest; jedna od četiri žene i jedna od sedmoro muškaraca imaju iskustvo fizičkog nasilja od strane partnera.

Postoje dokazi koji ukazuju na konkretne veze između demencije i porodičnog nasilja. Jedna kontrolna studija slučaja koju sam sproveo sa kolegama pokazuje da je partnersko nasilje povezano sa razvojem Alchajmera.

Nasilje prema starim osobama nije novonastali problem. To je rastući problem našeg društva i sve više seniora prijavljuje nasilne incidente. Nasilnik može biti partner, rođak, prijatelj ili plaćeni negovatelj. Najčešće se nasilje odigrava na mestima koja bi trebalo da su sigurna – kod kuće – i obično je to skriveni problem. Negde između 5% i 20% starih osoba širom sveta proživljava fizičko nasilje, a oko 55% njih suočava se sa drugim oblicima nasilja. Osobe sa demencijom naročito su pod rizikom. Briga za osobe s demencijom zahteva vreme, strpljenje i praksu. To je izazovan posao, posebno za nepripremljene negovatelje i članove porodice, čija frustracija može rezultirati nasiljem.

Nasuprot tome, dešava se da je osoba sa demencijom inicijator nasilja. Početak demencije može da se poklapa sa razvojem agresivnih tendencija i besa. Jedna studija tvrdi da je oko 20% novih pacijenata sa demencijom bilo agresivno prema negovateljima, uključujući i voljene osobe koje poznaju.

Nije teško razumeti zbog čega. U ranom stadijumu bolesti, pacijenti su svesni promena koje nastaju u njihovom pamćenju, svesni su misli i osećaju se preplavljenima. Kako bolest napreduje, potrebna im je pomoć pri oblačenju, kupanju ili svakodnevnim aktivnostima koje su celog života samostalno obavljali.

Sve to poražavajuće je po nečiji osećaj ponosa i sopstva; nekada se te emocije manifestuju kao agresivno i neprijateljsko ponašanje. Demencija može biti okidač naglih promena raspoloženja i ispada. S vremena na vreme, to može biti ekstremno: u jednom trenutku, osoba deluje sasvim dobro, u sledećem vrišti.

Misterija je zbog čega se javljaju takvi ispadi. Moguće je da hemijske promene u mozgu destabilizuju raspoloženje i prouzrokuju nasilne emocije.

Najzad, moguće je da nasilje koje se odigralo decenijama ranije doprinese razvoju demencije. Mnogo se debatovalo o tome može li trauma glave rezultirati demencijom ili Alchajmerom kasnije u životu.

Veze su bile nejasne i činilo se malo verovatnim da bi trauma koja je preživljena pre nekoliko godina, bez drugih vidljivih posledica, mogla voditi u demenciju. Ali sada se procenjuje da trauma glave može biti veliki faktor rizika od demencije i Alchajmera. Zapravo, daleke 1928. godine, u iskustvima profesionalnih boksera primećeno je da povrede mozga izazvane ponavljajućim udarcima u glavu dovode do poremećaja progresivne demencije.

Ovo je kasnije nazvano demencija pugilistika, a danas to stanje nazivamo hronična traumatska encefalopatija. Nedavna istraživanja pokazuju da potres mozga i druge traumatske povrede mogu uticati na patološka stanja mozga koja kasnije vode u razvoj Alchajmera.

Ujedno, medicinska istorija povrede glave može da udvostruči rizik od Alchajmera, čak i nakon mnogo godina.

Kako Svetska zdravstvena organizacija procenjuje, oko 30% žena širom sveta ima iskustvo partnerskog nasilja; uticaj porodičnog nasilja na Alchajmera je kritično pitanje.

Uprkos očiglednoj važnosti, preklapanja između demencije i partnerskog nasilja ostaju nedovoljno prepoznata. To nije novonastali problem, nego dugo zanemarivano pitanje koje još uvek nije naišlo na odgovarajući naučni pristup.

U godinama koje dolaze, nauka će se baviti svim tim neprijatnim pitanjima, a zaustavljanje porodičnog nasilja deluje kao očigledan i nezaobilazan prvi korak. Demencija je više od tri priče ili dvoznačne nauke; to je poziv na akciju.

Donald Weaver

https://theconversation.com/


Pripremu ovog medijskog priloga podržao je UNDP u okviru projekta “Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama u Srbiji III”. Stavovi izneti u medijskom prilogu su isključiva odgovornost ….IZ KRUGA – VOJVODINA i ne odražavaju nužno stavove UNDP, niti drugih učesnika u sprovođenju navedenog projekta.

About the Author

Redakcija:

Leave A Response