Menstrualna psihoza: Zaboravljeni poremećaj?

Posted on by Redakcija

Menstrualna psihoza je redak i često neprepoznat poremećaj. Kao što samo ime kaže, to je specifična vrsta psihoze koja se javlja tokom menstrualnog perioda, najčešće tri dana pre i tri dana posle prvog dana menstruacije. Za razliku od šizofrenije, menstrualna psihoza se javlja ciklično, očekuje se puna remisija između epizoda, a stanje ne uzrokuje kognitivna pogoršanja. Sindrom je prepoznat krajem 19. veka, kada je Kraft-Ebing opisao 19 slučajeva, a kasnije objavio i monografiju pod nazivom Psychosis Menstrualis. Godine 1998. Brockington je objavio opsežan prikaz sačinjen od 275 studija slučaja, ukazujući na to da je ciklična psihoza povezana sa menstruacijom. Svest o tome je izbledela tokom godina i danas većina psihijatara nije upoznata s ovim poremećajem. Ipak, klinička praksa ponekad nam skreće pažnju na zaboravljene dijagnoze.

Psihotična pacijentkinja, žena u tridesetima, ušla je u bolnicu govoreći da ima kontrakcije i da će se poroditi. Pošto nije znala da kaže kad joj je termin, pitali su je kad je zatrudnela. – Juče! – rekla je ushićeno. Dva testa trudnoće i ultrazvučni pregled isključili su mogućnost trudnoće. Pacijentkinja je ležala na krevetu lica zgrčenog od bola. – Osećam kontrakcije – rekla je. Zabrinuta, plačljiva i zbunjena, tražila je da pozove bebinog oca. On nije bio iznenađen onim što je čuo, samo je prokomentarisao: – Ona poludi za vreme menstruacije. Potvrdila je lekarima da to jeste njen drugi dan menstruacije, a ispostavilo se da je prethodno već bila primljena u istoj bolnici. Tajming je bio intrigantan, jer je i prethodnog puta potvrdila da je to drugi dan menstruacije. Na žalost, odbila je da odgovori na druga pitanja i na kraju je primljena u drugu ustanovu.

Mnogobrojna literatura govori o mogućim vezama između psihotičnih epizoda i menstrualnog ciklusa. Menstrualna psihoza je fascinantna dijagnoza sa sopstvenom fenomenologijom i tretmanom. Ciklično se pojavljuju epizode zbunjenosti i delirijuma. Ove epizode obično se grupišu oko prve menstruacije i porođaja, što možda ukazuje na veze sa anovulatornim ciklusima.

Veruje se da je patofiziologija povećana senzitivnost dopaminskog receptora tokom faze niskog estrogena. To je potkrepljeno i zapažanjem da, u slučajevima šizofrenije, visok nivo estrogena odgovara niskom stupnju simptoma. Drugim rečima, izgleda da je nivo estrogena povezan sa nivoom dopamina i senzitivnošću dopaminskih receptora D2. Kod majmuna, tokom folikularne faze (nizak estrogen) D2 receptori imaju 12% veću senzitivnost nego tokom lutealne faze (visok estrogen). Iz toga proizilazi da u fazama niskog estrogena, povećana aktivnost dopaminskih receptora može imati veze sa pojavom simptoma. Ovo je u skladu sa dopaminskom hipotezom o psihozi: visok nivo dopamina u mezolimbičnom delu mozga povezan je sa pojavom simptoma.

Tokom anovulatornog ciklusa mozak je izložen visokom nivou estrogena koji blokira D2 receptore. Hipotetički, kad nivo estrogena padne, izloženost supersenzitivnih D2 receptora dopaminu može biti okidać psihotičnog stanja.

Neurobiološko objašnjenje menstrualne psihoze ukazuje na mogućnost hormonske terapije. Iako antipsihotici mogu da skrate epizode, oni nemaju uticaj na ciklično ponavljanje. Lečenje estrogenom, estroprogesteronskim kombinacijama ili klomifenom do sada se pokazalo uspešnim.

Menstrualna psihoza se retko javlja, ali zbog mogućnosti njenog tretiranja, psihijatri bi mogli da obrate pažnju na istoriju simptoma tokom menstrualnog perioda kod žena sa psihozom. Dobar početni korak bio bi da predlože pacijentkinjama da vode dnevnik simptoma i da prate da li su u korelaciji sa menstrualnim ciklusom. Iako je uzajamna povezanost disfunkcije menstrualnog ciklusa i neuroloških i psihijatrijskih poremećaja dobro dokumentovana, psihijatri obično nisu obučeni da se bave reproduktivnom istorijom, što rezultira pogrešnim dijagnozama i tretmanima kad je reč o poremećajima koji se javljaju u sprezi sa menstruacijom. Možda je potrebno ponovo ukazati na zaboravljeni poremećaj i na interakciju između menstrualnog ciklusa i psihijatrijskih stanja u kliničkoj praksi, a ujedno podstaći psihijatre da se pozabave reproduktivnom istorijom pacijentkinja.

https://www.medscape.com

About the Author

Redakcija:

Leave A Response