Steampunk i invalidnost

Posted on by Redakcija

Stimpank (steampunk), hibridni stil koji kombinuje neoviktorijanizam i naučnu fantastku, do nedavno je kritikovan kao romantizacija viktorijanske ere, a s druge strane, obezvređivan kao nostalgičan. Ipak, za razliku od drugih stilova, stimpank se pojavio kao primarno performativno-estetski pokret i, još važnije, promovisan je ne samo kao modni hir, nego kao životni stil i politička prezentacija. Putem vizualnih i telesnih izraza, stimpank se obraća dvosmislenostima koje obitavaju na spojnicama prošlosti i sadašnjosti, kako mehaničkim i organskim procepima, tako i procepima u društvu, koje su najkarakterističnije za Englesku u 19. veku, ali su primenjive i u savremenom dobu. Neki autori tvrde da su drugačija tela, tela koja se oslanjaju na tehnologiju i protetiku, zapravo alegorija sukoba između čoveka i mašine, koji se ticao viktorijanskog društva koliko i našeg. Izmišljeni svet stimpanka nudi više od estetski dopadljive industrijalizovane utopije, obraća se široko rasprostranjenim društvenim problemima 19. veka, kao i savremenim percepcijama tela naspram društva.

Kako sve to izgleda u praksi?

Mina (Salford, Mančester) pre 7 godina dobila je dijagnozu hroničnog umora i fibromialgije. Jedan od vodećih simptoma tih stanja je slabost mišića, što znači da su joj potrebna adekvatna pomagala kako bi neometano funkcionisala u svakodnevici. Bila je zgrožena ponudom, jer ništa od onoga što je videla u lokalnim prodavnicama nije zadovoljavalo estetske potrebe, naročito ako se uzmu u obzir alternativni modni stilovi.

Glavni problem se pojavio kad sam pozvana na venčanje – kaže. – Imala sam sjajnu odeću, koja je zahvaljujući mojim pomagalima izgledala grozno, tako da sam odlučila da ih ne koristim tom prilikom, što je podrazumevalo trpljenje i raniji odlazak sa događaja.

Tada je došla na ideju da ih sama modifikuje, pa je redizajnirala potpore za zglobove i kolena. Ubrzo nakon toga dobila je prvu ponudu od klijentkinje koja je videla njen rad na Etsiju. Klijentkinja joj je objasnila da ima Aspergerov sindrom, zbog čega je preosetljiva na jako svetlo i glasne zvukove, ali da zbog toga ne želi da propušta studentske žurke i izlaske u klubove. Izlaganje zvucima i svetlu u klubovima kod nje izaziva umor, pa ne uživa koliko bi želela.

Prijateljica mi je predložila da probam zaštitnike za uši i naočare, možda bi bili od koristi, ali standardni dizajn je krajnje neprikladan za odlazak u klub. Ako bi se redizajnirali, mogli bi da prođu kao dodatak stimpank odeći – napisala je.

Zahtev je rasplamsao Mininu kreativnu iskru. Prijavila se za grant koji bi joj omogućio da istražuje proizvodnju pomagala i nada se da će taj novac moći da uloži u 3D štampač. Onda bi mogla da proizvodi modele po meri, kao i prilagođene modele svega što izradi. Namerava da redizajnira potpore za leđa i zglobove, kao i pomagala za hodanje. Njen rad možete pratiti putem fejsbuka na Gothianna: Steampunk & Gothic Jewellery, Accessories & Living Aids

About the Author

Redakcija:

Leave A Response