5 načina za bolju komunikaciju u partnerskim vezama između gluvih i čujućih

Posted on by Redakcija

Za uspešnu vezu neophodni su kompromisi i razumevanje. U slučaju kad jedan od partnera ima oštećenje sluha, to je još važnije. Imam bilateralni gubitak sluha i koristim slušni aparat. Moj dečko, Džo, je čujući. Vremenom smo otkrivali kako da se prilagođavamo da bismo bolje komunicirali. Ovo su neki od načina:

Poručivanje i kupovina hrane

Zbog pandemije i barijera koje stvara nošenje maski, kad god negde odemo, Džo daje odgovore umesto mene. Hranu obično poručujemo onlajn ili putem aplikacija, a kada to nije moguće, prethodno pogledam meni i kažem Džou šta da mi poruči. Nadalje on komunicira. Isto se događa i kada smo u bilo kojoj prodavnici. Prijatnije je da on sve uradi. Pre pandemije, sve sam to radila sama, a od njega sam tražila podršku samo kad mi je bila potrebna. Ova promena na planu samostalnosti prouzrokovana je neophodnošću nošenja maski. Ume da bude frustrirajuće. Ponekad je najlakše dopustiti da neko drugi uskoči. Niste sami ako osećate isto. Svi smo time preplavljeni i frustrirani.

Razgovori pred spavanje

Kad skinem slušni aparat, ne čujem govor, osim ako mi neko ne govori dorektno u uho, a to je neprijatan način za vođenje razgovora. Ako Džo i ja hoćemo da razgovaramo nakon što uveče skinem aparat, preferiramo da se dopisujemo, umesto čitanja s usana. Oboma nam je to lakše, a ujedno sam sigurna da ću razumeti sve što ima da kaže. Ako je nešto zaista važno, staviću aparat. Većinu vremena držimo se dopisivanja i to funkcioniše dobro.

Gledanje filmova

Bioskopi i tehnologija podnapisa ponekad su veća gnjavaža nego što zaista vrede. U većini slučajeva, samo hoću da mi je udobno i prijatno dok gledam film, umesto da imam posla sa kabastom opremom i naočarima. Zbog toga preferiramo da filmove gledamo kod kuće.

Vožnja

Naravno da gluve osobe mogu da voze, ali često biram da ne vozim, kako bismo mogli da komuniciramo. Pošto moram da gledam u osobu da bih razumela šta kaže, to nije moguće dok vozim. Dok vozim, gledam put i tad ne razgovaramo, nego umesto toga slušamo muziku. U 95% slučajeva je Džo za volanom, kako bismo mogli da pričamo tokom vožnje. Srećom, on voli da vozi.

Edukovanje članova porodice

Pre nego što sam upoznala Džoove roditelje, on im je rekao da ne čujem i objasnio im kako da mi se obraćaju da bih mogla da ih razumem. Drugačije su postavili sto, tako da mogu svima da vidim lica, i imali su strpljenja da ponove ono što ne bih razumela. Ujedno su pazili da budu okrenuti ka meni pre nego što mi se obrate i govorili su jasno.

Zahvaljujući tome što ih je Džo unapred pripremio kako da komuniciraju, naš prvi susret je bio pozitivno iskustvo. Mogla sam da budem fokusirana na upoznavanje, umesto da budem pod stresom da li ću ih čuti ili ne. Ponekad strah od toga da nećemo čuti uništi posebne momente, zbog čega je važno unapred edukovati ljude. Džoovi su mi postavljali mnogo pitanja o gubitku sluha, što me je radovalo, jer volim da edukujem druge o tome.

Kejti Norton, aktivistkinja za prava guvih

About the Author

Redakcija:

Leave A Response