Uspon na 244 metra u kolicima

Posted on by Redakcija

Lai Chi-wai (38) nije ostvario svoj cilj da se uz pomoć užeta popne uz neboder, ali to ne umanjuje impresivnost njegovog podviga.

Iznenađen hladnoćom i vrtoglavicom, Lai Chi-wai iznova i iznova se udarao u kacigu da ostane pri sebi. Sedeći u kolicima, pokušao je da se uz uže popne na vrh nebodera u Hong Kongu.

Na 244 metra udari su postajali sve jači, neumoljivi. Kolica su počela da se vrte. Lai Chi-wai, bivši šampion u osvajanju stena, nikada se nije plašio visine; sad je počeo da se plaši za svoj život.

Nakon što se ljuljao na vetru skoro punih sat vremena, prekinuo je uspon, nadomak cilja. Bio je preplavljen osećajem razočaranja. Ali je svojim poduhvatom nadahnuo grad izmoren političkim previranjima i nemilosrdnom pandemijom i prikupio je više od 700 000 američkih dolara u istraživačke svrhe.

Lai se penjao duž staklene fasade nebodera Nina Tower visokog 320 metara, što odgovara visini Ajfelovog tornja.

Gledajući gore, sad vidim teške uslove kojima sam se izložio, osećam strah i nemoć, zaustavljen u vazduhu. A ujedno sam video koliko sam blizu da dosegnem cilj.

Lai kaže da je tokom tog desetočasovnog uspona nadmašio sopstvena očekivanja o snazi, otpornosti i odlučivanju.

Nisam očekivao da neću moći da završim, dok god je u meni bilo snage. Nema izgovora kad si sportista.

Lai je četvorostruki pobednik Azijskog prvenstva u penjanju i jednom je bio osmi na svetu u tom sportu. Pre devet godina doživeo je saobraćajnu nezgodu i od tada koristi kolica. Rešen da ne prestane sa penjanjem, 2016. se popeo na Lion Rock, strmi planinski greben koji simbolizuje otpornost usled nedaća. Neboder je bio sledeći izazov, jer ga Lai vidi kao Lion Rock u urbanoj džungli.

Uspon je počeo pod vedrim nebom i uz blagi povetarac, a do podneva su snažni vetrovi preplitali užad za penjanje. Kolica su se ljuljala preteći da se zabiju u zgradu. Popeo se još dvadesetak spratova, a udari vetra nisu prestajali, pa je morao da se zaustavlja da bi raspetljao užad.

Na 244 metra vetar je neumoljivo šibao, ruke su mu se grčile, prsti su boleli od žuljeva. Osetio je da mu opada temperatura tela. Spasilački tim poslao mu je poruku na voki-toki: da li želi da stane.

Danima kasnije, scene uspona su mu i dalje u glavi i drže ga budnim noću. Prsti su mu još uvek povređeni, kolica pokreće vrhom palca.

Zahvaljujući njegovom podvigu, prikupljeno je 735 000 dolara u istraživačke svrhe u oblasti robotičkih egzoskeleta za osobe sa povređenom kičmenom moždinom. Lai je zasut pohvalama i divljenjem na društvenim mrežama. Ali u onome što mnogi vide kao podvig nezamislive izdrživosti, Lai vidi trn neostvarenog sna.

Mogu samo da prihvatim ovu verziju događaja. Ali kao sportista ne znam da li je ovo najbolji završetak. Još uvek nemam završnicu. Još uvek tragam za odgovorima.

About the Author

Redakcija: