Španija zabranila prisilnu sterilizaciju osoba s invaliditetom

Posted on by Redakcija

Osobama s invaliditetom uskraćuju se bazična ljudska prava, među kojima je poštovanje njihovog fizičkog i mentalnog integriteta. Medicinski profesionalci često ne traže informisani pristanak za serilizaciju ili abortus, jer veruju da žene s invaliditetom nemaju pravo da odbiju medicinske procedure, da ne treba da imaju decu ili da nemaju kapacitet da razumeju procedure i njihove posledice. Primetan je nedostatak podataka o prisilnoj sterilizaciji i abortusima, jer medicinski profesionalci često ne evidentiraju te intervencije. Ovakvo zanemarivanje ljudskih prava dehumanizuje žene s invaliditetom.

U nekim zamljama zakon dozvoljava sterilizaciju osoba sa intelektualnim invaliditetom, što se neretko smatra vrstom uobičajenog tretmana. U 15 država Amerike zakon ne štiti žene s invaliditetom od prisilne sterilizacije. Širom sveta proces starateljstva osobama s invaliditetom uskraćuje osnovna prava (među kojima je i pravo da se odbije sterilizacija). Ako sud proceni da je osoba nekompetentna, sva njena prava odlučivanja prenose se na staratelja, a starateljstvo se često zloupotrebljava. Žene pod starateljstvom nemaju pravo da odbiju prisilnu sterilizaciju, ni abortus.

U mnogim slučajevima, žene koje nisu pod starateljstvom takođe bivaju podvrgnute sterilizaciji. Zbog postojeće stigme invalidnosti, lekari preporučuju sterilizaciju ili abortus, ubede ženu i njenu porodicu da prihvate proceduru, bez obzira na to što oni nisu zakonski staratelji. Neretko lekari sprovode sterilizaciju na zahtev članova porodice, bez konsultacije same žene. Istraživanje iz Indije pokazuje da je prisilnoj sterilizaciji podvrgnuto 6% žena sa invaliditetom.

Uvek sam se plašila da o tome govorim, osećala sam se usamljeno.

– Preživela sam nasilje.

– Psihološki efekti su ogromni. Opljačkali su mi ženskost.

(iskustva žena iz Španije)

Najviše me boli to što je lekar trebalo da me pita, što odgovor treba da bude moj, ne njegov.

(žena iz Namibije)

Mnogi slučajevi su neprijavljeni i populacija pogođena nasilnim procedurama ostaje neidentifikovana.

Žene koje žive u opresivnim zemljama su pod većim rizikom od prisilne sterilizacije, u strahu od odmazde, bez ikakve podrške i mogućnosti da iznesu svoja iskustva. Na primer, u kineskom okrugu Puning uhapšeno je oko 1400 ljudi čija deca su odbila sterilizaciju. Držali su ih u užasnim uslovima sve dok deca nisu promenila odluku.

Žene kojima su povređena reproduktivna najčešće o tome ne govore, iz sledećih razloga:
  • Ne mogu dobiti lek, niti bilo kakav vid kompenzacije. Ukoliko prisilna sterilizacija nije protivzakonita, žrtva ne može dobiti pravni lek. Ili, ako je prisilna sterilizacija nezakonita, ali žena ne oseća da bi vlada reagovala na to, neće prijaviti slučaj.
  • Posramljene su što ne mogu da imaju decu i žele da to zadrže u tajnosti, kako bi izbegle stigmu i ublažile emocionalne posledice.
  • Ne znaju dovoljno o ljudskim pravima i standardima medicinske etike.
  • Ne znaju da su bile podvrgnute sterilizaciji. Nekada prođu godine dok žena ne shvati da je sterilisana bez pristanka, ili je potpisala dokument bez mogućnosti da ga pročita.

Španija prekida praksu prisilne sterilizacije osoba s invaliditetom. Do skoro je španski zakon dozvoljavao da osobe za koje lekar utvrdi da imaju invaliditet, budu sterilisane protiv svoje volje.

Prekid takve prakse ujedno znači prestanak kršenja ljudskih prava pod zakonskom regulativom Španije, što će posebno odraziti na živote žena s invaliditetom.

U protekloj dekadi, oko 1000 ljudi je podvrgnuto prisilnoj sterilizaciji u Španiji. Nova zakonska regulativa opisuje prethodni zakon kao ozbiljnu anomaliju u oblasti ljudskih prava.

Da je Španija nastavila da odobrava kršenje ljudskih prava održavajući mit da je to dobro za porodicu ili da žene s invaliditetom ne mogu biti majke ili da je to za njihovo dobro, zakon bi bio u sukobu su sa članom 23 Konvencije o pravima osoba s invaliditetom.

Španija je ratifikovala Konvenciju 2008. godine, a trebalo je 12 godina da se zakon promeni, kao kulminacija dugotrajnog procesa zakonskih promena za koje se zalagao Španski odbor predstavnika osoba sa invaliditetom.

Ovaj tekst je objavljen uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru regionalnog projekta “Primena normi, promena svesti”. Stavovi u ovom tekstu pripadaju isključivo autorkama i ne predstavljaju nužno stavove UN Women i Evropske unije.

About the Author

Redakcija:

Leave A Response