Simptomi autizma kod devojčica

Posted on by Redakcija

Odgovor na pitanje da li devojčica možda ima autizam obično nije toliko očigledan kao kod dečaka, jer znaci autizma kod devojčica i žena nisu isti kao kod dečaka i muškaraca. Mogu proći neopaženo, naročito u slučajevima visokofunkcionalnog autizma.

Devojčice koje imaju očigledne simptome kao što su samostimulišuće ponašanje, poteškoće u govoru i savladavanju jezika, poteškoće u socijalnoj interakciji i komunikaciji ili kognitivni izazovi, obično dobijaju dijagnozu u ranom dobu.

Ali, devojčice čiji su simptomi suptilni ili ih one uspešno maskiraju, obično dobijaju dijagnozu pre ili tokom tinejdžerskog perioda. Devojčice s autizmom često prolaze bez dijagnoze zbog kulturoloških faktora. Generalno se od devojčica očekuje da budu tiše i manje asertivne nego dečaci.

Devojčica koja je stidljiva i povučena smatra se prihvatljivo ženstvenom, dok se dečak sa istim ponašanjem smatra atipičnim. Slično tome, devojčica koja deluje odsutno opisuje se kao sanjalica, a dečak sa sličnim ponašanjem privlači negativnu pažnju.

Znaci koji mogu ukazivati na autizam kod devojčica

Jedan simptom nije dovoljan da bismo govorili o autizmu. Neki simptomi mogu biti sve očigledniji kako devojčica odrasta, pa ih treba sagledati unazad i uvideti da su postojali od ranog uzrasta.

Simptomi autizma su oni koji utiču na svakodnevno funkcionisanje. Drugim rečima, ako devojčica ima jedan ili dva simptoma, ali je dobro prilagođena i uspešna na druge načine, mala je verovatnoća da ima autizam.

Znaci autizma:

  • Devojčica se oslanja na drugu decu (obično devojčice) da je usmeravaju i da govore umesto nje u školi.
  • Strastvena je po pitanju ograničenog broja interesovanja koja su veoma specifična i sužena. Na primer, mnoge devojčice su fanovi određene TV serije, a devojčica s autizmom prikuplja informacije i beskrajno govori o karakterima, lokacijama, rekvizitima ili glumcima, ali zna veoma malo ili ništa o samoj radnji ili žanru serije.
  • Neobično je osetljiva na senzorne izazove kao što su buka, jaka svetla ili intenzivni mirisi. (Ovo je simptom koji je zajednički i devojčicama i dečacima). Senzorni izazovi nisu jedinstven znak autizma, nego jedan od simptoma.
  • Komunikacija je ograničena na teme njenog interesovanja. Deli svoju fascinaciju za specifične oblasti, ali je ne zanima da čuje reakcije drugih na to, što može uticati na njenu sposobnost da se pridružuje grupama i da sklapa prijateljstva.
  • Ima nizak nivo tolerancije na frustraciju i teško joj je da ublaži osećanja kad je frustrirana. Možda ispoljava ponašanje koje se čini neprimerenim za njen uzrast (meltdown). To utiče na njen odnos sa učiteljima ili rezultira kažnjavanjem u školi.
  • Proživljava loše raspoloženje, depresiju ili anksioznost. To svakako nisu jedinstveni simptomi autizma, ali autizam jeste povezan sa poremećajima raspoloženja i opsesivno-kompulsivnim poremećajem.
  • Teško joj je da uspostavlja i održava prijateljstva; izgleda kao da ne razume neverbalnu komunikaciju (facijalnu ekepresiju i slično). Ujedno joj je teško da imitira ponašanje drugih devojčica, njihove modne stilove, frizure, iako želi da se uklopi.
  • Obično je opisuju kao tihu i stidljivu u školi i drugim socijalno izazovnim situacijama. Sami po sebi, to nisu simptomi autizma, ali često poteškoće sa recepcijom i jezičkim izražavanjem otežavaju upuštanje u konverzaciju, podizanje ruke u školi ili brz odgovor u socijalnoj interakciji.
  • Neuobičajeno je pasivna. Dok su neke osobe s autizmom prilično asertivne, pasivno ponašanje (iako društveno prihvatljivo u školi) može biti znak da devojčica nije sasvim sigurna šta da uradi ili kaže, pa je odabrala bezbedniji put: da radi ili govori što je manje moguće.
  • Socijalne interakcija i komunikacija postaju sve teže kako ulazi u tinejdžerski period, iako je izgledalo da je kao dete imala tipičan razvoj. (Istraživanja pokazuju da devojčice sa visokofunkcionalnim autizmom pronalaze načine da se s tim nose i da maskiraju poteškoće u socijalnoj interakciji, često dozvoljavajući da drugi govore za njih. Ova strategija funkcioniše dok socijalna očekivanja ne postanu kompleksnija i zahtevnija u tinejdžerskim godinama.)
  • Ima epileptične napade (jedno istraživanje pokazuje da je epilepsija uobičajenija kod devojčica s autizmom nego kod dečaka).

Ako primećujete više navedenih simptoma, koji sve više preovladavaju kako devojčica odrasta i utiču na njenu sposobnost uspešnog funkcionisanja, možda bi trebalo konsultovati profesionalni tim stručnjaka za autizam.

Lisa Jo Rudy

https://www.verywellhealth.com

Posetite Vodič kroz autizam: Autism Guide

About the Author

Redakcija:

Leave A Response