Pandemija kao katalizator nasilja prema ženama s invaliditetom

Posted on by Redakcija

Međunarodni dan eliminacije nasilja prema ženama obeležava se 25. novembra. Taj datum je podsetnik na različite prekršaje s kojima se žene suočavaju u svim krajevima sveta. Dan u kome se ne sme zaboraviti na devojčice i žene s invaliditetom, jer se one svakodnevno bore protiv nasilja.

Devojčice i žene s invaliditetom koje žive u Evropi pod posebnim su rizikom od nasilja. Podaci pokazuju da su one u proseku 2 do 5 puta više izložene nasilju u odnosu na druge žene i devojčice. U Evropskoj uniji, 34% žena sa zdravstvenim problemima ili invaliditetom doživi fizičko ili seksualno nasilje od strane partnera tokom svog životnog veka.

Nasilje može biti porodično i rodno zasnovano, institucionalno nasilje, prisilna sterilizacija, kontracepcija i abortus, uznemiravanje, uključujući i seksualno uznemiravanje. Devojčice i žene s invaliditetom, kojima je potrebna podrška u svakodnevnom funkcionisanju, izložene su specifičnim oblicima nasilja: vezivanje, seksualno zlostavljanje tokom obavljanja lične higijene, uklanjanje ili kontrola komunikacijskih sredstava, nasilje tokom tretmana, preterana upotreba lekova ili uskraćivanje lekova.

Kovid-19 i karantin: katalizator porodičnog nasilja

Podaci pokazuju da je, od pojave kovida-19, naročito u periodu restriktivnih mera karantina, nasilje prema ženama i nasilje u porodici pojačano. Na primer, u Francuskoj je tokom karantina broj prijava porodičnog nasilja porastao za 32%, a SOS linije na Kipru beleže porast primljenih poziva za 30%. Iako ne znamo u kom procentu devojčice i žene s invaliditetom trpe nasilje tokom pandemije, Kancelarija visokog komesara za ljudska prava Ujedinjenih nacija izvestila je da se žene s invaliditetom verovatno u velikom broju suočavaju s nasiljem, ali ga manje prijavljuju. Manjak prijava je rezultat barijera koje su postojale i pre pandemije, kao što su nedostatak svesti, nepristupačne službe podrške i mehanizmi prijavljivanja, sveopšti nedostatak pristupačnih usluga za osobe s invaliditetom.

Zaglavljene u instituciji: slučaj silovanja u Italiji

Luisa Bosisio Fazzi, članica Italijanskog foruma osoba s invaliditetom i Ženskog komiteta Evropskog foruma osoba s invaliditetom

Tokom kovida-19, karantin je mnoge žene s invaliditetom zarobio u institucijama, bez ikakve mogućnosti da odu ili da se vide sa svojim porodicama. U nekim slučajevima, ne mogu ni da komuniciraju sa sebi bliskim ljudima. Nasilje koje se odigrava u institucijama i drugim zatvorenim strukturama teško je za praćenje, naročito od početka pandemije. U mnoštvu slučajeva počinioci ostaju nepoznati. Nekada budu otkriveni mesecima kasnije. U nastavku je primer slučaja iz Italije.

Proteklog marta angažovana je vojska, kako bi se za vreme pandemije i karantina zaštitile osobe koje žive u institucijama. Prisustvo vojske nije predupredilo, niti otkrilo zlostavljanje i silovanje koje je preživela žena s invaliditetom u instituciji za osobe s intelektualnim invaliditetima u naselju Troina. Dok su se svi bavili kontrolom širenja kovida, što je vodilo ka tome da u instituciji bude 160 zaraženih, ništa nije sprečilo silovanje jedne od korisnica (ili više njih). Silovanje je otkrila njena porodica, nakon što je ustanova ponovo otvorena za posetioce. Žena je bila trudna. Osoblje o tome nije znalo ništa.

Nakon što je slučaj prijavljen upravi, pokrenuta je istraga, trudnoća je potvrđena i slučaj je prijavljen. Policija je reagovala brzo i silovatelj je otkriven nekoliko dana kasnije. Uhapšen je nakon što je priznao silovanje.

Želim da postavim jedno pitanje: Koliko žena s invaliditetom bude silovano u tišini? Treba li da se smatraju srećnicama što postoji trudnoća kao dokaz zločina? Da li je prisilna kontracepcija žena u institucijama još jedan od načina da se silovatelji zaštite? Kada će vlada uvideti bitnost ovog pitanja?

Ovaj slučaj je primer među hiljadama drugih. Koliko je žena s invaliditetom koje su silovane i koje se suočavaju s nasiljem pre i tokom pandemije, nećemo saznati. Ono što znamo je da se ti zločini odigravaju u tišini, da retko budu prijavljeni i procesuirani.

“Nemmeno i militari hanno ‘messo in sicurezza’ quella donna con disabilità” di Luisella Bosisio Fazzi

Izvor: EDF Women’s Voice Newsletter | Issue 19 | November 2020

Ovaj tekst je objavljen uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru regionalnog projekta “Primena normi, promena svesti”. Stavovi u ovom tekstu pripadaju isključivo autorkama i ne predstavljaju nužno stavove UN Women i Evropske unije.

About the Author

Redakcija:

Leave A Response