Pristupačnost usluga za gluve i nagluve u Kragujevcu: Aplikacija za pozive hitnoj pomoći i policiji

Posted on by Marijana Čanak

U okviru projekta Pristupačan grad za gluve i nagluve, Udruženje gluvih i nagluvih Šumadijskog okruga sa sedištem u Kragujevcu sprovelo je niz aktivnosti koje doprinose pristupačnim komunikacijama. Kruna projekta je aplikacija koja omogućuje gluvim i nagluvim osobama da jednim klikom obezbede hitnu zdravstvenu zaštitu ili pomoć policije. Celokupan projekat je osmislila i vodila Suzana Maslać Matović, dugogodišnja sekretarka Udruženja, a idejni tvorci same aplikacije, pored Suzane su Željko Maslać i Duško Matović. O aktuelnoj primeni aplikacije unutar zajednice gluvih u Kragujevcu, kao i o decenijskom radu Udruženja na pitanjima pristupačnosti i unapređenju kvaliteta života gluvih, razgovaramo sa Suzanom Maslać Matović. Razgovor prevodi Katarina Vučenović, tumač znakovnog jezika, predsednica Udruženja tumača znakovnog jezika Srbije Jedro, angažovana na mnogobrojnim edukativnim projektima Udruženja.

Šta smatrate najvećim postignućima Udruženja gluvih i nagluvih Šumadijskog okruga, od osnivanja do danas?

SMM: – Udruženje je osnovano 1948. godine i jedno je od najstarijih u regionu. U Kragujevcu je vrlo prepoznatljivo i transparentno u radu. Zajednica gluvih je aktivna i nastojimo da menjamo klimu koja je vladala ranije. Ako se vratimo na početak rada Udruženja, u posleratne godine, setićemo se mnogobrojnih radnih akcija u kojima su učestvovali gluvi, na izgradnji autoputeva i škola, o čemu se malo zna. Gluvi koji su u to vreme učestvovali na akcijama izgradnje, ujedno su se opismenjavali odlazeći u škole u Zemunu i Jagodini, a paralelno se radilo na otvaranju škola i radnih mesta za gluve. Sve to je doprinelo osnivanju udruženja kao što je naše. U sklopu Udruženja postoje kulturno-umetničko i sportsko društvo, te se možemo pohvaliti mnogobrojnim nagradama na takmičenjima i festivalima širom Srbije. Dostignuća Udruženja i njegovih članova su vidljiva u lokalnoj zajednici. Naše Udruženje ističe se kao lider u edukaciji građana i javnih službi (zdravstvenih radnika, policijskih službenika, volontera). Godine 2011. organizovali smo Male škole znakovnog jezika u redovnim osnovnim školama, kako bi čujuća deca imala priliku da savladaju osnove znakovnog jezika, radi boljeg razumevanja i prihvatanja gluve dece u tokovima inkluzivnog obrazovanja. Prvi smo počeli sa edukativnim aktivnostima za decu, što je podstaklo druge da rade po sličnom modelu. Cilj nam je da znakovni jezik bude uveden u redovne škole kao izborni predmet. Nemoguće je setiti se svih projekata koje smo do sada realizovali. Izdvojila bih projekat Moja Srbija na znakovnom jeziku kojim smo ukazivali na nepristupačne kulturne sadržaje i kulturne institucije. Snimljen je dokumentarni film, posećivali smo najrazličitije institucije i turističke centre, sve je prevedeno na znakovni jezik, a isključivo gluvi su radili na filmu koji je zaista fantastičan. Taj projekat nagrađen je za doprinos borbi protiv diskriminacije, osvojili smo prvo mesto na sajmu Jednaki.

Koje su sve aktivnosti sprovedene unutar projekta Pristupačan grad za gluve i nagluve?

SMM: – Pošto smo godinama ukazivali na problem nepristupačnih komunikacija – da gluve osobe ne mogu da pozovu hitnu pomoć, vatrogasce, policiju, SOS telefon, bilo koji servis namenjen svim građanima – a država je to uporno ignorisala, uz podršku lokalne samouprave i u partnerstvu sa Udruženjem tumača znakovnog jezika Srbije Jedro aplicirali smo za Regionalni program lokalne demokratije na zapadnom Balkanu (ReLOaD), koji je finasirala Evropska Unija (EU), a sprovodio ga je program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Projekat je trajao 9 meseci (od septembra 2019. do juna ove godine) i bio je veoma obiman i kompleksan. Sproveli smo dve vrste šestomesečne edukacije: osnove znakovnog jezika za zdravstvene radnike, uz paralelnu edukaciju volontera Crvenog krsta za osnove sporazumevanja sa gluvima. Ne treba posebno naglašavati koliko je zdravstvenim radnicima i volonterima to potrebno zbog same prirode posla. Treći segment projekta bila je podela pomagala, vibrirajućih budilnika za gluve, ali kako je nastao problem sa uvozom, uspeli smo da pribavimo svega 8 od planiranih 30. Ujedno smo organizovali edukaciju za studente medicinskog fakulteta, ali je, nažalost, bilo malo zainteresovanih. Svakako ćemo nastojati da uspostavimo kontinuitet rada sa njima. Kruna projekta je izrada aplikacije, koja je jedinstvena i prva u Srbiji, na šta smo posebno ponosni.

Kako aplikacija funkcioniše?

SMM: – Već duže vremena imamo uspešnu saradnju sa policijskom upravom u Kragujevcu, a rezultat te saradnje je uvođenje SMS linije za gluve 2012. godine. Zbog matičnog obrazovanja koje imaju, gluvi se teže koriste pisanjem, pa smo nastojali da poboljšamo taj servis i aplikacija je bila logičan sledeći korak. Putem android telefona gluvi sada mogu da pozovu policiju i medicinsku pomoć. Izborom konkretne ikone otvara se set ponuđenih opcija. Na primer, ako pozivaju radi usluge zdravstvene zaštite, biraju opcije: infarkt, šlog, povišena temperatura; ako je u pitanju policija: provala, krađa, ubistvo, saobraćajna nezgoda i slično. Pomoću tableta koji su instalirani i umreženi sa telefonima gluvih, u hitnoj pomoći i policiji automatski detektuju adresu sa koje je upućen poziv, jer smo im prethodno dostavili spisak naših članova, kako ne bi dolazilo do zloupotrebe. Naravno, zdravstveni radnici i policijski službenici obučeni su kako da koriste aplikaciju, a paralelno su obučeni i gluvi korisnici. Aplikacija je veoma jednostavna za upotrebu, jedino je starijim korisnicima trebalo nešto više vremena da savladaju sve opcije. Trenutno je aplikacija dostupna isključivo gluvima u Kragujevcu, članovima Udruženja, a nadam se da ćemo biti primer dobre prakse za sva ostala udruženja u Srbiji koja mogu da urade nešto slično, kako bi usluge podrške bile pristupačne gluvim osobama.

Da li aplikacija doprinosi bezbednosti gluvih žena i njihovoj zaštiti u situacijama nasilja?

SMM: – Prilikom pozivanja policije, moguće je odabrati opciju nasilje u porodici. Aplikacija može da se proširi u svakom trenutku, razmišljam o tome i sigurno ćemo je unapređivati u budućnosti. Žene u našem Udruženju su edukovane, znaju kako da prepoznaju nasilje. Naravno da su žene u Srbiji izložene nasilju i trebalo bi da svaki grad i svaka uprava ima SMS broj na koji žene mogu da pošalju poruku u situacijama nasilja. Naša policija hitno reaguje i dobro je upoznata sa zajednicom gluvih, jer smo niz godina radili na uspostavljanju saradnje i edukaciji, pa su rezultati sada vidljivi. Ranijih godina dolazilo je do nesporazuma i neadekvatnog ophođenja prema gluvima. Na primer, dešavalo se da saobraćajna policija zaustavi gluvu osobu i da pretpostavlja da osoba nije gluva, nego da se pretvara, pa su reagovali na neodgovarajući način. Zahvaljujući edukacijama, to se promenilo, policijski službenici znaju kako da se ophode prema gluvima.

Da li se unutar Udruženja specifičnije bavite položajem gluvih žena i njihovom bezbednošću, odnosno, prevencijom nasilja?

SMM: – Trenutno ne, ranije smo radili tri projekta pod nazivom Žene u svetu tišine, kreativne radionice za gluve žene, sa psihološkim radionicama i edukacijama o tome kako da prepoznaju nasilje. Naše članice učestvuju u mnogobrojnim aktivnostima, dobijale su edukativne materijala i znaju kako da prepoznaju različite oblike nasilja, ne samo fizičko. Pre korone, neprestano smo angažovali edukatore, predavače, psihologe, stručnjake iz Zavoda za zaštitu zdravlja, lekare iz Preventivnog centra, sprovodili smo najrazličitije obuke i akcije. Radili smo na edukaciji članova porodica gluvih i organizovali smo okrugle stolove na temu nasilja prema starijim osobama. Ne radi se samo o fizičkom nasilju, nego o zanemarivanju, uskraćivanju podrške, oduzimanju prihoda i slično.

Imate li već sada neki plan o tome kako će se aplikacija unapređivati i na koje sfere bi mogla da bude proširena?

SMM: – Još uvek razmišljamo o potrebama korisnika. Sigurno bi trebalo uključiti još jednu opciju, a to je hitna intervencija vatrogasne službe (ukoliko se desi požar, pukne cev, dođe do poplave ili zemljotresa). Koliko je to važno, uvideli smo još u vreme poplava, kada gluvi nisu mogli da pozovu nikoga. Svakako razmišljamo o tome, a trebalo bi da država uradi nešto na planu pristupačnih komunikacija, da se svi umreže. Prošle godine radili smo na 7 projekata paralelno, što je bilo izuzetno naporno, ne znam ni kako smo uspeli da sve završimo na vreme i na najkvalitetniji mogući način. Ova godina je drugačija zbog korone, a izvesno je da nam treba odmor. Prethodne godine ukazivali smo nadležnima na probleme starijih gluvih osoba koje žive same i bez podrške, jer su im deca u drugim gradovima i zemljama. Bilo je izuzetno teško u vreme vanrednog stanja, jer nisu mogli da izađu, niti da komuniciraju sa bilo kim, pa je Udruženje preuzelo i tu vrstu podrške, u nedostatku nekog sistemskog rešenja.

Kakve preduslove bi trebalo ispuniti da aplikacija postane dostupna širom Srbije?

SMM: – U vreme dok sam bila predsednica Saveza gluvih i nagluvih Srbije odlazila sam u Sektor za vanredne situacije, razgovarala sa nadležnima i ukazivala na probleme gluvih u vanrednim situacijama (bilo je to u vreme poplava). Tada je bilo reči o primeni evropskog modela, odnosno, uvođenju jedinstvenog broja za celu Srbiju putem koga bi gluvima bile dostupne usluge hitnih intervencija. Prošlo je pet godina i ništa se nije promenilo. Vlada lako može da reši taj problem, da plasira takvu vrstu aplikacije, da umreži sve službe i omogući gluvima pristup uslugama koje su na raspolaganju svim građanima. Naš projekat je lokalnog karaktera, država ima načina da obezbedi pristupačne usluge za sve.

Katarina Vučenović dodaje da je sve manje tumača znakovnog jezika, te da prevodilački servisi udruženja ne mogu da zadovolje realne potrebe zajednice gluvih.

KV: – Istočna Srbija je veliko područje gde tumača uopšte nema, pa često putujem u udaljene gradove, jer nas je malo. Mladi se gotovo uopšte ne interesuju za ovaj posao. Ako postoji želja za učenjem znakovnog jezika, prvo sledeće pitanje je: – Gde mogu da se zaposlim? Na to nemamo odgovor. Usvajanjem Zakona o upotrebi znakovnog jezika profesija tumača nalazi se u nomenklaturi zanimanja, ali ne postoje institucije gde su tumači u stalnom radnom odnosu, jer ni u jednu instituciju gluvi ne dolaze masovno i svakodnevno. Institucije su upućene na udruženja gluvih, jer svako udruženje u Srbiji ima kancelariju za prevodioce koju finansira Ministarstvo rada. U Kragujevcu su angažovana dva tumača na 300 gluvih korisnika. Tumači mahom imaju honorarni angažman u kancelarijama za prevodioce, što znači da nemaju redovna primanja, niti im ide radni staž. Ostaju u svom poslu iz ličnih razloga, jer su vezani za zajednicu guvih. Institucije Zakon o upotrebi znakovnog jezika shvataju kao mogućnost da koriste prevodilačke servise udruženja, umesto da angažuju tumače i plaćaju ih za usluge. Zbog svih tih nezadovoljavajućih uslova, neminovno je da se broj tumača smanjuje, što je velika prepreka pristupačnim komunikacijama.

About the Author

Leave A Response