Invalidnost kao kultura i kao unutarnji jezik

Posted on by Redakcija

Leah Lakshmi Piepzna-Samarasinha je pesnikinja, autorka, edukatorka i aktivistkinja. Njeno pisanje i performativna umetnost usmereni su na dokumentovanje priča queer i trans osoba crne rase, osoba koje su preživele nasilje, osoba mešovitih rasa i ljudi iz dijaspore. Svojevremeno je nastupala sa organizacijom Sins Invalid. Centralno mesto u njenom radu ima isprepletenost kolonijalizma, zlostavljanja i nasilja. Nastupala je širom Amerike, Kanade i Šri Lanke. U jednom od svojih performansa govori o tome kako je biti queer devojka poreklom iz Šri Lanke i iznosi iskustvo preživljenog incesta.

Frustrirana rasizmom lokalne dominantno bele queer i trans pesničke scene i homofobijom crnog pesništva, pokrenula je Browngirlworld, seriju čitanja s ciljem da stvori umetnički prostor za osobe u čijim iskustvima se ukrštaju različiti (seksualni i rasni) identiteti.

Leah Lakshmi o pisanju i književnoj tradiciji osoba s invaliditetom

Osobe s invaliditetom, queer i trans osobe crne rase imaju znanja koja su potrebna svetu da bismo preživelu fašizam, ejbilizam i klimatski haos. Objavila sam zbirku eseja kao doprinos tome.

Jedna sam od mnogih autorki s invaliditetom koja piše protiv kompletnog brisanja stvaralaštva osoba s invaliditetom u literarnim zajednicama. Da sam dobijala dolar svaki put kad je neko od urednika pretpostavljao da osobe s invaliditetom i osobe koje žive s hroničnim bolestima uopšte ne čitaju ili da niko neće znati šta znači reč ejbilizam, mogla bih da isplatim pozajmice iz studentskih dana. Kod većine urednika je sveprisutna pretpostavka da su priče osoba s invaliditetom tragične ili inspirativne ili priče o umiranju – a da je najbolje ako sadrže sve to. I da ne postoji istorija osoba s invaliditetom, niti literarna istorija osoba s invaliditetom. U jednom eseju napisala sam: – Jedna od snaga koju sam otkrila u zajednici osoba s invaliditetom je… a urednica je unela komentar: – Želiš li da kažeš nešto više o svom invaliditetu? Nije mogla da razume da o invalidnosti govorim kao o kulturi, o zajednici, o unutarnjem jeziku i kompleksnim pričama, neobičnosti, ljubavi i komediji i otporu – kao o bilo čemu osim: – Zovem se Leah! Imam fibromialgiju! Znam da možda niste čuli za to, pa dopustite da vam objasnim. Život nosi izazove, ali je važno imati sjajan stav!
Ponosna sam što dolazim i doprinosim zajednici pisaca koju imaju invaliditet ili bolest, neurodivergentni su, gluvi ili ludi. Želim da budem jedna od mnogih koja će obznaniti da je to tradicija i način na koji se može pisati i biti deo stvaranja literature za pravdu osoba s invaliditetom.

Književna tradicija osoba s invaliditetom za mene znači inovativnost, snalažljivost, smelost, ludost i briljantnost, pisanje koje istovremeno proizilazi iz kolektivnog i individualnog prostora. To znači da možete biti neverovatno iskreni o iskustvima tela i uma, prema kojima je većina ljudi previše gadljiva da bi se o tome pisalo. Postoji ogromna i nedovoljno dokumentovana tradicija žestoko nepristojnog pisanja osoba s invaliditetom i ponosna sam što sam njen deo.

Otkako sam počela da pišem, često pišem u vreme spavanja, u ludo vreme, u vreme kada bi trebalo da radim nešto drugo. Pišem u autobusu, u čekaonici, u međuvremenu. Ujedno sam veoma disciplinovana kao pisac i to želim da kažem zato što je toliko našeg posla izbrisano. Prekinula sam odnose sa jednom prijateljicom, jer, kad sam joj rekla da tog dana ne mogu s njom na ručak zato što treba da radim, ona je frknula: – Kakav bi to posao ti uopšte mogla da obavljaš? Radim naporno i u svom životu nemam vremena za ljude koji ne poštuju to što ja pišem iz kreveta, na električnom jastučetu. Pravim pauze. Usredsređena sam. Biti lud i bolestan pravi prostor da samo ispišeš sopstvenu realnost, jer – zašto ne bi – a biti blizu smrti i u nekim ekstremnim stanjima daje ti sposobnost da ne traćiš vreme, nego da budeš realan po pitanju svega. To je set mogućnosti za pisce koji je relevantan i koristan za nas koji imamo invaliditet, kao i za bilo kog pisca koji pokušava da shvati kako da piše ako nema novca ili bogatog partnera ili sopstvenu sobu u dvorcu.

About the Author

Redakcija:

Leave A Response