Postkarantinski sindrom: anksioznost, depresija i panika

Posted on by Redakcija

Nakon smanjenja restriktivnih mera i laganog povratka u uobičajene životne tokove, velikom broju ljudi je teško da se prilagodi tzv. novoj normali.

Svrha karantina bila je u kontroli širenja virusa ograničavanjem društvenih okupljanja i kretanja, kao i zagovaranjem socijalne distance i pojačanih higijenskih mera, što je nas je ujedno opteretilo dodatnom odgovornošću o sopstvenom zdravlju i zdravlju drugih.

Vanredne okolnosti primorali su ljude da žive sledeći stroge smernice, a takav životni “stil” ima svoje izazove.

Iz mnogih delova sveta stižu svedočanstva o povećanju broja slučajeva porodičnog nasilja i zlostavljanja dece, unutar domova stvorila se frustracija, anksioznost i depresija, što se naročito ispoljilo u slučajevima kada je žrtva bila primorana da živi sa zlostavljačem bez mogućnosti da se udalji i potraži pomoć.

Situacija nakon karantina se izgleda preokrenula. Mnogi ljudi se sada suočavaju sa prilagođavanjem tzv. novoj normali i strahuju od života koji dolazi nakon izolacije.

Popuštanje strogih mera, bez obzira na ličnu odgovornost i odgovornost prema drugima, kod mnogih je izazvalo sindrom straha.

Sveprisutna nervoza nakon izolacije manifestuje se kod mnogih kao postkarantinska anksioznost.

Ljudi su ujedno zabrinuti zbog životnih promena i uticaja pandemije na zaposlenje, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i finansije.

Mnogi se osećaju nesigurno, nesnađeno i zabrinuto za budućnost, što vodi ka anksioznosti i napadima panike.

Iako je anksioznost uobičajen odgovor na situacije koje ne možemo kontrolisati, kod mnogih se osećaj preplavljenosti manifestujee kao anksioznost, panični napad ili depresija. Ako su misli ili ponašanja prekomerno ispoljavaju, ako ste razdražljivi, raspoloženje vam je generalno loše, uopšte nemate strpljenja, lako planete, moguće je da se suočavate s anksioznošću.

Znaci po kojima se prepoznaje ankioznost

  • osećaj zabrinutosti za budućnost;
  • problemi sa snom;
  • umor, razdražljiost i nedostatak koncentracije;
  • ubrzan rad srca;
  • stomačni grčevi;
  • kratak dah ili ubrzano disanje;
  • znojenje;
  • preterano analiziranje;
  • bol u glavi / stomaku.

Kako se izboriti sa postkarantinskom anksioznošću

Razgovor i deljenje

Prvo i osnovno, treba razumeti činjenicu da se svi suočavamo sa neizvesnošću oko sebe i da je u redu da se osećamo preplavljeno.

Razgovor sa nekim kome verujete može pomoći. Iako ta osoba verovatno ne može promeniti ono što doživljavate, osećaćete se drugačije kad sa nekim podelite svoje iskustvo. Ako imate poteškoće na planu mentalno zdravlja, u redu je da potražite podršku.

Opsesivno razmišljanje

Kad razmišljate unapred i planirate nešto, to je od koristi, ali kad imate opsesivne misli i opsesivno ulažete napor u rešavanje nekog problema, to može prouzrokovati zabrinutost.

Posmatrajte svoje misli. Ako zateknete sebe da celog dana imate iste misli, uzmite papirnu vreću i dišite u nju. To će vam pomoći da smirite nerve i to je tehnika koju možte primeniti svaki put kad primetite da se vrtite u krug.

Dobre strategije

Vežbanje, aerobik ili ples, vreme za igru sa kućnim ljubimcem… sve to doprinosi oslobađanju dobrih hormona zbog čega se osećate srećnije i lakše.

Postavljanje dnevnih ciljeva

Kad postavite male i ostvarive ciljeve, to vam pomaže u osećaju postignuća i pospešuje koncentraciju. Isplanirajte vreme za gledanje filma, čitanje knjige, igranje društvenih igara sa porodicom, kako biste imali osećaj zadovoljstva i užitka.

Vežbanje prihvatanja

Vežbanje prihvatanja situacije i prihvatanja činjenice da se oko nas odvija toliko toga što je van naše kontrole može nam pomoći da se oslobodimo stresa i apatije, oslobađa um od kompulsivnog razmišljanja.

Saosećanje prema sebi i drugima

Svi imamo drugačije mehanizme da se iznesemo sa ovom situacijom i izražavamo se na različite načine. Nemojte biti strogi prema sebi, budite saosećajni prema porodici, prijateljima, kolegama i, uopšte, ljudskim bićima.

About the Author

Redakcija:

Leave A Response