5 stvari koje treba znati o korona virusu i osobama s invaliditetom

Posted on by Redakcija

Epidemija korona virusa utiče na sve ljude, svako preduzima preventivne korake i priprema se na ono što iz trenutnog stanja može proizaći. Ali, jedna grupa suočava se sa dodatnim rizicima i posledicama, kao i sa povećanom anksioznošću, a to su osobe s invaliditetom i hroničnim bolestima.

Kojih 5 stavki o tome treba da znamo?

1. Ljudi za koje se najčešće smatra da su u najvećoj meri pod ozbiljnim rizikom jesu osobe s invaliditetom.

Iako invaliditet sam po sebi ne stavlja nekoga pod rizik od korona virusa, postoje specifični invaliditeti i hronična stanja koja bolest čine opasnijom.

Nažalost, prirodna anksioznost koju verovatno svi osećamo u ovakvoj situaciji, kod osoba s invaliditetom se pojačava svaki put kad se ponove vesti i zvanične tvrdnje o tome da su samo starije osobe i one koji žive sa hroničnim bolestima izložene ozbiljnom riziku. Užasan je osećaj slušati kako ljudi iznova uveravaju jedni druge da virus nije toliko strašan, jer mahom ugrožava i ubija ljude koji su visokorizični. Govorite o nama i mi vas možemo čuti.

Istovremeno, veza između osoba sa postojećim medicinskim stanjima i invaliditetima biva zamagljena, a osobe sa invaliditetom i hroničnim bolestima mogu biti dodatno stigmatizovane. Trebalo bi da obuzdamo impulse zasnovane na strahu, pa da ne proganjamo i ne zatvaramo ljude koji, na primer, žive sa hroničnim kašljem ili disajnim problemima, što je za njih uobičajeno, pa nije dokaz izloženosti korona virusu.

Zbog svih tih faktora, osobe s invaliditetom osećaju veći nivo anksioznosti nego opšta populacija. A anksioznost nosi sopstvene rizike.

2. Preduzimanje preventivnih mera može biti otežano za osobe s invaliditetom.

Savete stručnjaka koji su logični i zdravorazumski treba ispoštovati koliko god je moguće. Ali, mnoge osobe s invaliditetom i hroničnim stanjima imaju bogato iskustvo sa medicinskom birokratijom i ostvarivanjem fleksibilnih usluga podrške, zbog čega sa skepticizmom gledaju na mogućnost da se uspešno pridržavaju izrečenih mera.

Kao prvo, neke osobe s invaliditetom ne mogu da se izoluju kao drugi, jer im je potrebna kontinuirana asistencija u svakodnevnim zadacima. Za neke od nas, čišćenje kuće i često pranje ruku mogu biti ekstra teške radnje, zbog motornog invaliditeta, fizičkih barijera u prostoru, nedostatka servisa podrške.

Oni koji žive sa hroničnim stanjima zabrinuti su da neće moći da dobiju dodatne zalihe medikamenata koji su sada preporučeni opštoj populaciji. Zavisno od vrste medikamenata, dobijanje regularnih doza na vreme inače predstavlja izazov, i bez globalne zdravstvene krize.

3. Korona virus ne samo da predstavlja pretnju zdravlju osoba s invaliditetom, nego i njihovoj samostalnosti.

Nekim osobama s invaliditetom za samostalan život neophodna je asistencija drugih, kako bi zadržali pravo da žive u sopstvenim domovima, a ne u institucijama. Personalni asistenti mogu da se razbole, a rizik od korona virusa i od njih zahteva izolaciju, što ugrožava servise podrške osobama s invaliditetom.

Treba imati na umu da ustanove za zbrinjavanje nisu nužno sigurnija opcija, nego suprotnost izolaciji. Možda imaju bolji pristup medicinskim resursima za lečenje i kontrolu bolesti. Ali, jedna osoba s invaliditetom kod kuće, sa jednim ili dva pripremljena asistenta, imaće korist od izolacije. Iz medicinskog aspekta, ne može se sa sigurnošću tvrditi šta je prava postavka za bilo koju osobu s invaliditetom. To znači da treba imati otvoren um i ostaviti po strani predrasude koje imamo o tome šta zdravlje i bezbednost znače za osobe s različitim vrstama invaliditeta.

Ne znamo kako će se situacija odigravati. Važno je zapamtiti da rizici od korona virusa nemaju samo jedan smer, niti jedinstven oblik kad su osobe s invaliditetom u pitanju. Veći rizik možda ne dolazi od same bolesti, nego od poremećaja u sistemima podrške.

4. Epidemija ima potencijal da otvori nove perspektive mnogobrojnih dugoročnih pitanja o invalidnosti.

Prilagođena radna mesta i fleksibilnost

Osobe sa invaliditetom i hroničnim bolestima redovno se zalažu za pronalaženje fleksibilnih radnih angažmana, uključujući smeštaj i telekomunikacije. Sada mnogi poslodavci takve mere vide u drugačijem svetlu, kao odgovor na problem koji pogađa sve radnike.

Decentralizovane usluge u zajednici naspram centralizovane brige u institucijama

Kao što je već pomenuto, unapred zadate ideje o relativnim zdravstvenim rizicima centralizovane nege i decentralizovane nege u sopstvenim domovima sada se promišljaju na nov način. Mnogi aktivisti za prava osoba s invaliditetom godinama tvrde da je pretpostavljena bezbednost osoba u domovima za stare i drugim institucijama kolektivnog smeštaja naprosto precenjena. Korona virus naglašava činjenicu da, uprkos nekim prednostima kontrolisanog okruženja pod medicinskim nadzorom, postoje i zdravstveni rizici za smeštanje osoba ugroženog zdravlja u bolnice i druge centre za negu.

Organizacija zdravstvene zaštite i pristupačnost

Zdravstvena zaštita danas je jedno od najintenzivnije polarizovanih političkih pitanja. Kontrola zarazne bolesti zahteva trenutni pristup zdravstvenoj nezi, uz minimalne birokratske, arhitektonske i druge prepreke.

5. Možete mnogo pomoći već samim tim što ste svesni specifičnih rizika i prepreka s kojima se osobe s invaliditetom suočavaju tokom epidemije.

Panika nije ni opravdana, niti korisna. Ali ne treba ni relativizovati rizike, niti zanemarivati zabrinutost osoba s invaliditetom. Zbog svih navedenih faktora, uzimajući u obzir prošla iskustva mnogih osoba s invaliditetom, nije nerazumno što smo zabrinuti. Nismo samo zabrinuti zbog mogućnosti da se razbolimo, nego nas zabrinjava da li će sistemi podrške na koje se oslanjamo zaista da nam čuvaju leđa onako kako bi trebalo.

Poslodavci, učitelji, pružaoci zdravstvenih usluga, porodice i prijatelji, mogu biti od pomoći tako što će nam pružiti što više praktičnih i emocionalnih sloboda, da se ponašamo u skladu sa preporukama, kao i u skladu sa onim što nam je potrebno. Sada nije vreme da se zatežu uzde, niti da se nameće ono što vi mislite da je za nas najbolje.

Ako živite ili radite sa osobom s invaliditetom, ako im asistirate, negujete ih ili im pružate usluge, shvatite rizike kojima smo izloženi, budite oprezni, pridržavajte se mera predostrožnosti, kako biste očuvali zdravlje i bili u stanju da i dalje pružate podršku.

Endru Purlang

https://www.forbes.com/

About the Author

Redakcija:

Leave A Response