Preživeti promenu: Menopauza u iskustvima žena s invaliditetom

Posted on by Redakcija

Kod žena s vidljivim i nevidljivim invaliditetima menopauza stvara jedinstvene izazove s kakvima se žene opšte populacije obično ne suočavaju.

Žena koju poznajem pitala je svog neurologa kakav je uticaj menopauze na multiplu sklerozu (MS). Lekar je neko vreme samo zurio u sopstvene pertle, da bi na kraju rekao da ne zna. Bila sam zapanjena kad sam to čula, jer većinom su žene te koje žive sa MS-om (i drugim autoimunim bolestima). Razgovor sa prijateljicom podstakao me je na lično istraživanje.

Trideset žena mi se javilo sa odgovorima da su ih lekari gledali belo, slegali ramenima, kikotali se i govorili da o tome nema istraživanja, kada su ih one pitale o uticajima menopauze na MS. Kao i ja, bile su zapanjene nedostatkom dostupnih informacija i nosile su se sa menopauzom kako su znale i umele, prepuštene same sebi.

Neke od žena koje su prošle menopauzu primetile su da to nije imalo nekog uticaja na MS, dok su druge prijavljivale smanjenje simptoma MS-a prestankom menstruacije. Ali, žene koje su se tokom menopauze suočavale sa poteškoćama nisu o tome mogle pronaći nikakve informacije. Žene najčešće govore o valunzima, što može biti problematično s obzirom na osetljivost osoba sa MS-om na vrućinu.

Žene su međusobno delile sopstvena iskustva kako bi podržavale jedna drugu, a strategije koje su predlagale uključuju: vežbanje, promenjen režim ishrane, duhovni rad, meditaciju, odmor, tuširanje hladnom vodom, odgovarajuću hormonsku terapiju, akupunkturu, ginseng, alge i vitamine B kompleksa. Ovo pitanje nije ograničeno samo na žene koje imaju MS. Bila sam ubeđena da se i žene sa drugim vrstama invaliditeta suočavaju sa nedostatkom informacija o ovom prirodnom, ali nekada teškom procesu. Sumnje su mi potvrđene kad sam pročitala članak o uzajamnim uticajima dijabetesa i menopauze, koji su često zbunjujući za žene. Kod žena sa dijabetesom hormonske promene otežavaju održavanje stabilnog nivoa šećera u krvi, a one često ne mogu da ustanove da li je iznenadna promena telesne temperature prouzrokovana problemima koji imaju veze sa insulinom, ili valunzima koji imaju veze sa hormonima.

Iako ne postoji sistematična studija o uzajamnim uticajima između menopauze i hroničnih stanja, iskustva žena pokazuju da postoje preklapajući simptomi i da hormonske promene mogu pogoršati svako postojeće stanje.

Gejl Veber, koordinatorka programa za sredovečne žene u ustanovi Women’s College Hospital (Kanada) savetuje: – Najvažnije je imati informacije o tome šta je tokom menopauze normalno, kako bi žene mogle da procene da li novonastale promene utiču na invaliditet ili ne.

Gejl kaže da neredovnost menstrualnog ciklusa u periodu između 45 i 50 godine starosti ukazuje na početak menopauze.

Treba naglasiti da je menopauza prirodna životna faza koja predstavlja završetak reproduktivnog doba.

Prosečno 15% žena doživljava veoma malo nelagodnosti ili uopšte ne oseća teškoće u periodu menopauze. Ozbiljne poteškoće doživljava drugih 15% žena, a preostalih 70% se suočava sa nelagodama kojima se može upravljati uz adekvatnu podršku, promene životnog stila ili (ne)medicinske intervencije.

Važno je imati grupu podrške unutar koje ćete moći da pričate o tome i da se smejete. Dobro je prihvatiti menopauzu sa smislom za humor. Simptomi su možda neprijatni, ali neće trajati zauvek.

Gejl se zalaže za to da žene imaju ravnopravnu ulogu i pravo na odlučivanje o svim pitanjima na planu sopstvenog zdravlja, pa je ključno pronaći lekara koji vas poštuje, sluša, razume i podržava.

Valunzi su najčešći simptom menopauze, a ujedno i razlog iz koga žene traže medicinsku pomoć. Pre nego što se odlučite za hormonsku terapiju zbog prolaznih simptoma, Gejl sugeriše da isprobate neke nemedicinske metode. Na primer, predlaže slojevitu odeću od prirodnih materijala, hladna pića, izbegavanje alkohola, cigareta i začinjene hrane. Vitamin E, ulje noćurka, krema od divljeg jama, biljka srdačica i ginseng mogu biti od pomoći.

Ako je seks postao bolan zbog vaginalnih promena, Gejl predlaže upotrebu vodenih lubrikanata i Kegelove vežbe. Fizičke promene mogu uticati i na emotivno zdravlje, a ženama s invaliditetom celokupno stanje otežavaju predrasude koje ih deseksualizuju.

Dok god mislimo da se seksualnost tiče samo onih koji imaju mlada tela, odgovaraju uobičajenim standardima lepote, plodni su i energični, u problemu smo, bez obzira na to da li živimo sa invaliditetom ili ne – kaže Gejl.

Menopauza može prouzrokovati bol u zglobovima i mišićima, urinarnu inkontinenciju, umor, gubitak energije, lupanje srca, peckanje na koži, ukočenost ruku i stopala, dobijanje na težini, glavobolje, gubitak pamćenja i generalni osećaj da nam nije dobro. Jasno je da kod žena s invaliditetom lako može doći do preklapanja simptoma.

Važno je da žene budu svesne dugoročnih zdravstvenih pitanja koja mogu da prate menopauzu, među kojima su rizik od osteoporoze i kardiovaskularnih bolesti. Neki od faktora rizika od osteoporoze su: tanke i sitne kosti, porodična istorija po ženskoj liniji, bolesti bubrega, upotreba kortikosteroida, pušenje, nedostatak fizičke aktivnosti, nedostatak kalcijuma u ishrani, nedovoljan unos vitamina D. Riziku od kardiovaskularnih bolesti doprinosi istorija bolesti u porodici, pušenje, dijabetes, visok nivo holesterola, prekomerna težina, nedostatak fizičke aktivnosti i stres. Na mnoge od ovih faktora moguće je uticati promenom životnog stila.

Hormonska terapija može smanjiti rizik od osteoporoze i kardiovaskularnih bolesti, ali nosi neke druge rizike.

Gejl kaže da većina žena ne zna zašto je na određenoj terapiji: doktor je propisao, one su prihvatile. Važno je razumeti zašto nešto uzimate kako biste imali određenu dozu kontrole. Drugo pitanje je kako se žene osećaju povodom terapije. Nekada se zdravim ženama daju potencijalno opasni lekovi u ime prevencije.

Postoje različiti prirodni preparati i lekovito bilje koje može olakšati menopauzu (kopriva, rastavić, morske alge, srdačica), ali treba naglasiti da nijedno rešenje nije univerzalno, niti svaki preparat može da odgovara svima.

Slušajte šta telo ima da vam kaže.

Lin Svanson

About the Author

Redakcija:

Leave A Response