Mikrografija i Parkinsonova bolest

Posted on by Redakcija

Mikrografija ili sitan rukopis uobičajen je znak Parkinsonove bolesti i ispoljava se u više od 65% slučajeva.

Obično se dešava da ljudi sami primete kako im se rukopis promenio, a potom neurolog potvrdi dijagnozu na osnovu veličine rukom pisanih slova. Da bi se svojstva rukopisa precizno procenila, na raspolaganju je softver koji meri veličinu, brzinu, lakoću i trajanje pisanja.

Uzroci mikrografije

Bazalne ganglije predstavljaju strukturalnu mrežu nervnih ćelija smeštenih duboko u mozgu, a zadužene su za regulaciju motornih veština (pokreta i koordinacije ruku i nogu). Oštećenje bazalnih ganglija utiče na motorne funkcije, među kojima je i pisanje.

Istraživanja su pokazala jaku povezanost između mikrografije i bradikinezije (usporavanja pokreta), što je još jedan simptom Parkinsonove bolesti. Usporeni pokreti mogu uticati na pokretanje ruku i prstiju, što rezultira otežanim pisanjem. Podrhtavanje i mišićne kontrakcije takođe vode u mikrografiju.

Tipovi mikrografije

Postoje dva uobičajena tipa mikrografije: konstantna i progresivna. Kod konstantne mikrografije, rukopis je dosledne veličine, dok se kod progresivne mikrografije postepeno smanjuje tokom pisanja rečenice. Prema istraživanjima, konstantna mikrografija je direktan rezultat slabog funkcionisanja bazalnih ganglija. Progresivna mikrografija ukazuje na to da su oslabile veze u drugim delovima mozga.

Mikrografija se ispoljava na različite načine među pacijentima i nekada je više, a nekada manje naglašena.

Preporuka je da pacijenti ispišu barem jednu stranicu dnevno, a okupacioni terapeuti predlažu neke promene za unapređenje sposobnosti pisanja, među kojima su:

  • upotreba teške olovke sa gumenom drškom;
  • neklizajuća podloga ispod papira;
  • odgovarajući položaj tela tokom pisanja;
  • pisanje velikim slovima, jer su manji pokreti teži;
  • pisanje štampanim slovima.

Ne postoji lek za mikrografiju, ali se medicinskom terapijom mozak može podstaći da proizvodi neurotransmiter dopamin, što poboljšava funkcije bazalnih ganglija i ublažava konstantnu mikrografiju.

Skorašnja istraživanja pokazuju da uvežbavanje rukopisa takođe doprinosi ublažavanju mikrografije i poboljšava uspostavljanje veza u delovima mozga koji kontrolišu pisanje.

About the Author

Redakcija:

Leave A Response