5 znakova koji ukazuju na poremećajem derealizacije

Posted on by Redakcija

Poremećaj derealizacije obično se opisuje kao:

– Odvojenost od sopstvenog okruženja. Osobe koje doživljavaju derealizaciju percepiraju svet kao maglovito mesto nalik snu, nadrealno ili vizualno izobličeno okruženje.

Postoji hrpa psihoterapijskih objašnjenja o tome zašto dolazi do derealizacije (i depersonalizacije). To je odbrambeni mehanizam koji mozak stvara da bi nas odvojio od određenih situacija. Obično su to situacije koje su emotivno i fizički stresne.

Depersonalizacija je povezana sa derealizacijom, ali su to dva potpuno odvojena pojma i važno je međusobno ih razlikovati. Pojednostavljeno rečeno: Depersonalizacija je odvajanje od sopstvene ličnosti, a derealizacija je odvajanje od realnosti. U nastavku su neki od znakova koji mogu ukazivati na derealizaciju.

Osećate se isto od detinjstva… samo što to niste znali

Kao većina psiholoških poremećaja, derealizacija ima korene u detinjstvu. Moguće je da ste uticaje tog stanja jače osećali u mlađem dobu. Jedino što vam niko nije rekao da li su te senzacije normalne ili ne, dok ste bili dete.

Prilično smo novi u svetu, pa ga prihvatamo takvim kakav jeste. Uključujući i to kako se osećamo. Sve do ranih tinejdžerskih dana nisam posumnjao da možda nešto nije u redu, a tek u dvadeset šestoj (kad su mi se simptomi ozbiljno pogoršali) upustio sam se u istraživanje i prepoznao dijagnozu.

Pogledajte unazad i zapitajte se: Jeste li se ikad tokom detinjstva osećali kao da ste potpuno odvojeni od sopstvene okoline?

Imate praznine u sećanju

Svima nam se to dešava:

Obuzeti smo svakodnevicom, stignemo negde namajući pojma kako smo tamo dospeli, niti šta se usput dešavalo. Kao da je mozak bio na autopilotu.

Sad zamislite taj osećaj, ali umesto da ga ograničite na određeno doba dana, zamislite da to doživljavate više puta dnevno. Bez upozorenja. Priroda derealizacije može prouzrokovati da nam se mozak isključi na kratko, zbog čega je teško prisetiti se šta je neko uradio ili rekao. Ovo posebno šteti našoj kratkoročnoj memoriji i zadržavanje novih informacija dok smo u tom stanju gotovo je nemoguće.

Osećate se kao da ste u snu

Za većinu ljudi izraz kao u snu upućuje na nešto divno. Pa, ovo nije jedan od tih snova.

U snovima je naša podsvest neobuzdana, a mi se samo prepuštamo tom toku. Derealizacija je slična tome. Osećate se kao da plutate kroz dan, umesto da sami upravljate time kuda idete, koristeći snagu sopstvene volje.

Može vam se učiniti da je svet odjednom usporio, kao da posmatrate neki usporeni snimak. U najintenzivnijim trenucima, to može biti zastrašujuće iskustvo. Ali prođe vremenom. Barem kod mene.

Nemate oštar vid i ne možete da se fokusirate

Ovo je verovatno prvo što ćete primetiti. Neko to zove zamagljeni vid, neko gledanjem kroz tunel. Rekao bih da je u pitanju kombinacija jednog i drugog. Ali, moram da naglasim da to nije ni nalik onome kad odlutate ili zadremate jer vam je postalo dosadno.

Sve osim jedne tačke vidite kao u izmaglici. Ako pokušate da izoštrite fokus, postaje još gore. Zapamtite da um prouzrokuje ovaj fenomen. Ako ga stavimo pod još jači pritisak da taj problem i reši, stvorićemo suprotan efekat.

Patite od anksioznosti i(li) depresije

Anksioznost i depresija su dva najbliža stanja povezana sa derealizacijom i depersonalizacijom. Gotovo svaka osoba koja je proživljavala derealizaciju ujedno se suočila s anksioznošću i(li) depresijom. Iako nam to pomaže da bolje razumemo zašto dolazi do derealizacije, može otežati dijagnostikovanje.

Neki lekari simptome derealizacije pripišu anksioznosti ili depresiji, umesto da ih posmatraju kao zasebne simptome koji ukazuju na drugi poremećaj. Zbog toga mnogi ljudi sami sebi dijagnostikuju derealizaciju. Među njima sam i ja.

Derealizacija i depersonalizacija su trajne bitke, ali se ne radi samo o tome da treba da savladamo poremećaj(e), nego o tome da ih razumemo na dubljem nivou, emocionalno i medicinski.

Do zvanične dijagnoze je teško doći, ali ako neki od ovih simptoma prepoznate u svom iskustvu, preporučujem vam da o tome porazgovarate sa svojim lekarom. Kao i kod anksioznosti i depresije, odgovarajuća terapija dovodi do poboljšanja.

Ono što možete da uradite odmah je da se usredsredite na sebe. Ispitajte svoj život, svoje misli, koji su mogući uzroci da prolazite kroz ova stanja. Ako je derealizacija zaista rezultat naših mentalnih procesa, prvo moramo pokušati da razumemo sebe, pre nego što napravimo bilo kakve ishitrene pretpostavke.

Džim Salivan

https://medium.com

About the Author

Redakcija:

Leave A Response