9 svakodnevnih izazova s kojima se suočavaju osobe s mentalnim invaliditetom

Posted on by Redakcija

1. Socijalna interakcija

Najveći izazov mi je da se ponašam i reagujem na način koji se smatra društveno prihvatljivim, da se ne uzrujam, da ne postanem nestrpljiv ili ljut.

Prevazilaženje straha i anksioznosti pri susretu sa novim ljudima takođe je izazovno, da se ne zatvaram i da ne upadam u svađalačko raspoloženje da bih se zaštitio. Teško mi je da se povežem sa ljudima sa kojima imam malo zajedničkog i ponekad mi ne uspeva da u tome uopšte vidim vrednost.

– Mahlie

2. Dati sebi prioritet

Kad sve ide dobro, život se tome usprotivi – posao, porodica, prijatelji. Sve ih volim, pa mi je teško da kažem ne.

Kad postanem samozadovoljna, pa prestanem sa redovnim vežbanjem, gotovo je zagarantovano da će mi se raspoloženje promeniti i da će krenuti nizbrdo. Dovoljno sna i odlasci u šetnju su neophodnosti, koliko god da sam zauzeta i koliko god da se osećam dobro.

– Lisa

3. Traženje podrške

Važno je da budem svestan simptoma, da radim na tome da njima upravljam, da znam kada treba da tražim podršku i da ne budem suviše ponosan da je prihvatim.

– Matthew

4. Prepoznavanje raspoloženja i osećanja

Izazov je u tome što ne znam da li je ono što osećam povezano sa mojim mentalnim stanjem, da li je simptom ili, naprosto, deo života.

Zbog promena na poslu radim skraćeno radno vreme. Rezultat toga je da mi je veoma teško da se motivišem za rad kod kuće i da budem produktivna. Da li je to simptom? Ili je povezano sa osećajem gubitka i brige za sopstvenu budućnost, pa je kao takvo, uobičajeno? Mnogo vremena provodim u preispitivanju zbog svog stanja.

– Tania

5. Održavanje odgovarajuće rutine

Lako je izmisliti razlog zašto da ne vežbam, da ne prošetam psa, da ne skuvam večeru. Zaista moram da radim na tome da održim te pozitivne navike.

– Harrison

6. Ispunjavanje očekivanja

Tuđa očekivanja igraju ogromnu ulogu u tome kako se osećam iz dana u dan. Taj pritisak da budem sve što bi trebalo da budem – majka, partnerka, konstruktivna radna koleginica, zaposlena – može biti preplavljujući.

– Lesley

7. Nepoznate prepreke koje dolaze sa simptomima

Kad se probudim, ne znam kako će mi dan izgledati. Kakvo će mi biti raspoloženje? Kako ću se nositi sa dnevnim stresom i njegovim okidačima?

Da bih se izborila s tim, moram da ograničim broj obaveza kojima ću se posvetiti svakog dana. Tako ostavljam prostora za nepredviđene ometajuće faktore, kao i za brigu o sebi.

– Nicci

8. Planiranje i upravljanje dnevnim životom

Da bih se nosila sa anksioznošću, moram da znam šta ću da radim tog dana, počevši od toga šta ću jesti. Ako na putu do kupatila ili kuhinje otkrijem da nešto nije na mestu, to me izbaci iz takta. Svakodnevne stvari su najteže. Uprkos svemu tome, uspevam da radim i da učim i pokušavam da vodim društveni život. To znači da svakodnevno ulažem mnogo napora, što me iscrpljuje.

– Natasha

9. Večno pitanje: hoće li mi se stanje pogoršati?

Ne znam hoće li mi se stanje pogoršati ili ne. Moja prva i jedina epizoda psihoze bila je ozbiljna, pa živim u neizvesnosti i neprekidno brinem hoće li biti druge epizode. Zahvalan sam što je nema, ali borim se sa znanjem da bi se mogla vratiti bilo kad.

– Dom

https://www.sane.org/

About the Author

Redakcija:

Leave A Response