Ukrštanje identiteta: Seksualnost, ljudska prava i bezbednost osoba s invaliditetom

Posted on by Redakcija

Iz ugla seksualnog zdravlja i ljudskih prava, stavovi i barijere plasirani od strane društva predstavljaju najveće ograničenje kada je u pitanju seksualno funkcionisanje osoba s invaliditetom. Odrasle osobe s invaliditetom treba da imaju ceo spektar prava među kojima su: pravo da budu tretirani kao odrasli, pravo na informacije i znanja, pravo na seksualnost i preuzimanje rizika, pravo da ne zavise od milosrđa pojedinačnih seksualnih stavova među pružaocima usluga, pravo na siguran seks i zaštitu od nasilja, pravo na humano okruženje i dostojanstven tretman.

Siguran seks ne odnosi se samo na ono što dvoje ljudi radi u intimnim trenucima ili tokom seksualnog odnosa. Siguran seks se odnosi na kreiranje bezbednog društva, unutar koga ljudska bića, u skladu sa svim diverzivnim svojstvima, poštujući principe saglasnosti, imaju slobodu da uživaju u seksualnosti, bez osećaja krivice, straha ili neznanja. Ovo uključuje seksualne živote i seksualno ispoljavanje osoba s invaliditetom.

Pored toga što su izvori informacija o seksualnosti i invalidnosti ograničeni, što seksualno obrazovanje i sistemi podrške ne postoje, situaciju usložnjava činjenica da su dostupne informacije mahom heterocentrične.

Opresija osoba s invaliditetom je institucionalizovana arhitektonskom nepristupačnošću i društvenim procesima, ali su heteroseksizam i homofobija prisutni u mnogim organizacija osoba sa invaliditetom, kao i u centrima za samostalni život.

Profesionalci koji rade sa osobama s invaliditetom ne samo da često primenjuju heteronormativne pretpostavke, nego deseksualizuju i ignorišu njihov seksualni identitet, seksualno ponašanje, seksualno zdravlje i potrebe. Time se unapred osujećuju diverzivna iskustva seksualnih identiteta, kao i iskustva osoba s invaliditetom. Ujedno se negira mogućnost razumevanja pozitivnih seksualnih iskustava i ispoljavanja, u svim mogućim različitostima.

Gledano iz perspektive ljudskih prava i diverzivnosti, zadovoljiti potrebu za bezbednošću osoba s invaliditetom nije jedini cilj, nego i stvoriti okruženje koje podstiče pozitivno izražavanje seksualnih identiteta.

Da bi to postalo realnost, potrebni su praktični vodiči za profesionalce koji rade sa osobama s invaliditetom, kako bi sa njima radili na slobodnom seksualnom izražavanju. Prilikom razmatranja iskustava, potreba i prava osoba s invaliditetom, potrebno je prepoznati višestruka pitanja: rod, pol, seksualnost. Prepoznavanje višestrukih identiteta jeste izazovno, ali ujedno stvara priliku za prihvatanje i proslavljanje diverziteta i slobode netradicionalnih izbora.

Daryl Higgins (2010). Sexuality, human rights and safety for people with disabilities: The challenge of intersecting identities in: Sexual and Relationship Therapy. Routledge, Vol. 25, No. 3, August 2010, 245-257.

Ovaj tekst je objavljen uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru regionalnog projekta “Primena normi, promena svesti”. Stavovi u ovom tekstu pripadaju isključivo autorkama i ne predstavljaju nužno stavove UN Women i Evropske unije.

About the Author

Redakcija:

Leave A Response