Smernice za rad sa ženama sa senzornim invaliditetom koje su preživele nasilje

Posted on by Redakcija

Iako ne postoji sveobuhvatna i univerzalna to-do lista za pružanje podrške ženama sa senzornim invaliditetom koje su preživele nasilje, neka opšta uputstva mogu biti od koristi. Uvek treba uzeti u obzir individualne razlike i imati na umu da vam se žena ne obraća zato što ima invaliditet, nego zato što je preživela nasilje.

Rad sa tumačima znakovnog jezika

Pitajte ženu da li želi nekog određenog tumača. Ona ima pravo da odbije tumača koga lično poznaje, ili ne želi da tumač bude muškarac. Ulogu tumača ne treba prepuštati njenoj deci, jer će izostati informacije koje su traumatične. Osim toga, primoravanje dece da tumače razgovor o seksualnom nasilju takođe je vid seksualnog nasilja. Komunicirajte direktno sa ženom, a ne sa tumačem, održavajući kontakt očima sa njom.

Pružanje podrške ženama oštećenog sluha

  • Imajte na umu da gluva žena možda u svom rečniku nema reč silovanje, nego će umesto toga reći imao je seks sa mnom, što može dovesti do nesporazuma, čak i u prisustvu tumača.
  • Mnoge osobe oštećenog sluha ne smatraju sebe osobama s invaliditetom, nego jezičkom manjinom i pripadnicima kulture Gluvih. U tom slučaju, koristite veliko početno G.
  • Ukoliko tumač nije odmah dostupan, razmotrite upotrebu komunikacione table. Iako to nije idealno rešenje, možete privremeno koristiti pisanu komunikaciju. Pišite kratke i konkretne rečenice i ne postavljajte više pitanja odjednom. Sintaksa znakovnog jezika razlikuje se od sintakse srpskog jezika, a srpski je često drugi jezik gluvih. Najbolje je da žena sama izabere način na koji želi da komunicira.
  • Ukoliko ćaskate, smejete se i šalite sa tumačem, žena može pomisliti da razgovarate o njoj i da tumač nije neutralan, zbog čega ćete možete izgubiti njeno poverenje.

Pružanje podrške ženama oštećenog vida

  • Razgovarajte direktno sa ženom, licem u lice, bez posrednika. Govorite normalnim tonom i normalnom jačinom glasa.
  • Ponudite asistenciju, ali nemojte podrazumevati da je pomoć potrebna.
  • Da biste se rukovali, prvo se verbalno obratite i sačekajte da ona prva pruži ruku.
  • Imenujte sve osobe koje ulaze ili izlaze iz prostorije ili započinju razgovor sa ženom, uključujući i vas same.
  • Ako žena traži asistenciju, prvo joj se obratite i dodirnite je za zadnji deo ruke. To će joj olakšati orijentaciju u odnosu na položaj vašeg tela. Obično se vodič uhvati za desnu ruku, iznad lakta, hodajući za pola koraka iza njega.
  • Ako žena koristi štap, možete joj ukazati na smer, na primer, u kom se nalazi stolica. Ukažite joj na raspored nameštaja u sobi, stepenice, ulazna vrata.
  • Ako žena ima psa vodiča, prepustite njoj da se brine o njemu. Ne prilazite mu i nemojte ga dodirivati, taj pas je na zadatku. Psu mora biti dozvoljeno da ostane uz ženu, gde god da ona ide.
  • Pobrinite se da imate materijale na Brajevom pismu ili u audio formatu. Nekada će biti potrebno da u dokumentima i mejlovima koristite veći font.
  • Većina slepih ljudi ne želi da vam dodiruje lice kako bi vas upoznali.

https://www.calcasa.org/wp-content/uploads/2010/12/Survivors-with-Disabilities.pdf

Ovaj tekst je objavljen uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru regionalnog projekta “Primena normi, promena svesti”. Stavovi u ovom tekstu pripadaju isključivo autorkama i ne predstavljaju nužno stavove UN Women i Evropske unije.

About the Author

Redakcija:

Leave A Response