Njihovim rečima: Žene sa intelektualnim invaliditetom govore o silovanju

Posted on by Redakcija

Zašto su osobe sa intelektualnim invaliditetom izložene seksualnim napadima

– Ne želim da kažem laka meta, ali jesmo laka meta, jer se previše trudimo da nađemo prijatelje i da se uklopimo u zajednicu.

— James Meadours, San Antonio

– Dešava se ljudima poput nas, jer nas je lako iskoristiti. Mislimo da možemo da verujemo ljudima oko sebe, ali ne možeš proceniti osobu na osnovu izgleda.

— Cindy Whitaker, Austin, Texas

Naučeni smo da verujemo odraslima više nego iko drugi. Kad imaš invaliditet, stalno ti govore: – Uradi kako ti se kaže!

— Thomas Mangrum, Washington, D.C.

– Ljudi nas posmatraju kao da ništa ne znamo. Mnogi od nas su tihi i opušteni, pa ljudi misle da smo slabi. A nismo.

— Thelma Green, Washington, D.C.

Iskustva seksualnih napada

– Osećala sam se prljavo. Krivila sam sebe. Osećala sam se nemoćnom. Nisam mogla ni da se pogledam u ogledalu, jer mi se sve vraćalo.

— Debbie Robinson, Philadelphia

– Da, desilo mi se. Bio je to neko od osoblja. Počelo je tako što mi je kupovao sok i slatkiše u kantini… Onda me je jednom pozvao da siđem u podrum. Hteo je nešto da mi pokaže. Verovala sam mu. Tamo se to dogodilo.

— Sam Maxwell, Meadville, Pa.

O posledicama seksualnog nasilja

– Osećamo bol sve vreme. Samo neznalica može to da ne vidi. Ne žele to da vide. Zatvaraju uči pred tim, zatvaraju umove… Ali, ako si uz mene, suočićeš se s tim, jer ću nastaviti da ti govorim da osećamo bol, da osećamo i druge stvari i – znaš šta – nemoj da mi govoriš kako će sve to da prođe.

— Carolyn Morgan, Philadelphia

– Još uvek imam problema s mrakom. Ne izlazim sama jer ne mogu da podnesem mrak. Moram da prekrijem prozore zavesama.

— Maxwell

– Imala sam mnogo besa u sebi. Odlazila bih na razna mesta, odlazila bih u prodavnicu i, kako nisam ništa drugo mogla da smislim, ukrala bih slatkiš, misleći da ću na taj način da privučem pažnju. Onda će možda uvideti da nešto nije u redu sa mnom.

— Whitaker

– Još uvek imam fleševe. Nisam to prevazišla. Bila sam depresivna. Nikome nisa verovala. Ako bi neko pokušao da bude dobar prema meni, uradila bih sve da mi se ne približi. Bila sam veoma razdražljiva. Nisam htela da me iko uznemirava.

— Theresa Proctor, Washington, D.C.

– Svega se sećam. Iako imam invaliditet, još uvek se toga sećam. Ponekad šetam po ceo dan, pokušavam da pomognem sebi. Ako me nešto uznemirava, kad hoću da se oslobodim stresa, odem u šetnju. Krenem oko 11:30 i ne vraćam se do 4.

— Kathleen, suburban Philadelphia

– Trebalo je mnogo da se ohrabrim da pričam o tome. Trebale su godine da se ohrabrim.

— Maxwell

O prijavljivanju i obelodanjivanju seksualnog nasilja

– Misle da, ako imaš invaliditet, to znači da lažeš, da ne možeš zapravo reći istinu ili da ne znaš šta je istina.

— Mangrum

– Kad odeš kod dobrog terapeuta, kaže ti da treba da imenuješ ono što se dogodilo, da to nazoveš onim što jeste. Da si zlostavljana, seksualno… Mislila sam, možda je to bila veza, loša veza. Bila sam u poricanju… Morala sam da shvatim da nisam ja kriva. Morala sam da prođem kroz sva sećanja i da ih imenujem. To je otvaranje kutije koju ne želiš da otovriš, Pandorine kutije.

— Robinson

– Neke osobe s invaliditetom se plaše da to prijave, plaše se da će biti gore nego što jeste, jer te ljudi ionako nipodaštavaju zato što imaš invaliditet. Osećala sam se kao da je ceo svet protiv mene.

— Whitaker

– Kada sam otišla u policijsku stanicu, pitali su me da li poznajem tog muškarca i da li sam to tražila. Rekla sam: – Ne, ne poznajem ga i nisam to tražila. Nastaviš to da ponavljaš dok neko ne razume i ne čuje.

— Morgan

Verovati znači zaista čuti osobu. Čuti njenu priču i zaista biti tu. Ako ti niko ne veruje, bićeš u depresiji, osećaćeš se obeshrabreno ili, što je najgore, možda ćeš odustati.

— Meadours

– Ne veruju nam. Policajci odmah misle da si to tražila. Zaista moraš nastaviti da ponavljaš. Oni čak ne misle ni da smo pouzdani svedoci.

— Robinson

– Mislim da je krajnje vreme da o tome govorimo. Treba da preduzmemo sledeći korak, da pomognemo svakoj osobi koja ima priču da ne bude osuđivana, nego da postane deo zajednice i da bude prihvaćena zato što joj je to potrebno.

— Meadours

Izvor: https://www.npr.org

Ovaj tekst je objavljen uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru regionalnog projekta “Primena normi, promena svesti”. Stavovi u ovom tekstu pripadaju isključivo autorkama i ne predstavljaju nužno stavove UN Women i Evropske unije.

About the Author

Redakcija:

Leave A Response