Galerija i autizam: Naša priča

Posted on by Marijana Čanak

Izložba likovnih radova mladih autora s autizmom otvorena je za posetioce Galerije likovne umetnosti poklon zbirke Rajka Mamuzića od 12. do 31. decembra tekuće godine. Izloženi radovi rezultat su osmomesečnog rada likovne radionice koju organizuje Društvo za podršku osobama s autizmom Grada Novog Sada (DPOSA), u prostorijama Galerije. Pored Novog Sada, radovi članova DPOSA izlagani su u Beogradu, Zaječaru i Banja Luci, a ovo im je druga izložba u Galeriji Rajka Mamuzića za ovu godinu.

Pripremljeni radom po predlošcima iz kataloga, autori su imali priliku da dela posmatraju uživo i da stvaraju po uzoru na njih. U Galeriji smo se osećali kao u sopstvenim ateljeima, gde nam je sve dozvoljeno. Na novonastalim radovima očigledan je raspon različitih osećanja, ekspresija i načina rada. Pored standardne slikarske tehnike akrila na platnu, kojom radimo godinama unazad, ove godine oprobali smo se i u akvarelu – rekla je Maja Stojanović, voditeljka likovnih radionica DPOSA, na otvaranju izložbe.

Na otvaranju izložbe, posetiocima su se obratile Nada Stanić, muzejska savetnica Galerije i Mara Bošnjak, predsednica Upravnog odbora DPOSA, a muzičku numeru na saksofonu izveo je Robert Gabdrakipov, učenik Muzičke škole Isidor Bajić i član DPOSA.

Maja Stojanović

Kako je izgledao proces pripreme ove izložbe i do kakvih inovacija dolazi kada se rad odvija unutar same Galerije?

Maja Stojanović: – Projekat je trajao gotovo osam meseci, tokom kojih nam je Galerija omogućila idealne uslove za rad. Izloženi su radovi grupe autora koji kontinuirano pohađaju likovne radionice i, zahvaljujući dosadašnjem iskustvu, znaju samostalno da odaberu predložak koji će im omogućiti da se najbolje izraze. Izazovno je bilo slikati po uzoru na skulpture, pa smo isprobavali različite crtačke tehnike, što je urodilo plodom. Lazarević je takođe jedan od autora po čijim predlošcima je rađeno, što je unelo i neke religijske elemente i ikonopis. Vidljive su promene u radu pojedinaca, naročito u smislu hrabrih stilskih iskoraka. Aron Velišek prešao je na apstraktni ekspresionizam, koji ranije nije preferirao, i odlično se snašao u tehnici. Boro Radoja slikao je po predlošcima Lukijana, na kojima je zastupljena sama figura i scenski elementi (pozorište i klovnovi), zbog čega taj rad odudara od ostalih. Saša Zec ostao je dosledan svom stilu, rukopisu i geometrizaciji, gde se, očigledno, najbolje oseća. Neki autori najbolje su se iskazali kroz slobodne teme.

S obzirom na to da likovna radionica traje niz godina, da li primećuješ da se tvoja uloga menja, u smislu da sve manje asistiraš autorima, ili da im asistiraš na drugačiji način?

MS: – Primećujem da su autori puni samopouzdanja, svesni su onoga što rade, a način rada im je uveliko poznat. Uglavnom se konsultujemo po pitanju toga da li su napravili dobru boju i da li je crtež dobro postavljen ili ga treba korigovati. Većina njih sada je prilično samostalna. Promene interesovanja u aspektima tematike i načina oslikavanja takođe su pokazatelj značajnog napretka. Rekla bih da smo uradili i više nego što je očekivano.

Šta je sledeći korak?

MS: – Nadam se da će se saradnja sa Galerijom nastaviti i tokom naredne godine, pri čemu bi vajarska radionica mogla da prati likovnu. Vajarska radionica se već neko vreme održava u Udruženju, ali još uvek nismo radili po uzoru na ova dela, koja su kompleksna, jer figure nisu statične, nego u pokretu. U početnom periodu, na vajarskoj radionici trebalo je prevazići gadljivost prema materijalu, pa slikarski rad i vajanje nije pratila ista tema. Nadam se da ćemo ih vremenom povezati.

Mara Bošnjak o aktivnostima DPOSA

Zadovoljna sam, jer smo realizovali sve što je planirano, a godinu završavamo petom izložbom u nizu. Bili smo aktivni na više lokacija u gradu: likovna radionica realizovana je u Galeriji, muzička radionica u Omladinskom klubu, plivanje vikendom na bazenima. Udruženje pored toga organizuje vajarsku radionicu, radionicu sviranja na instrumentima i subotnji ples, tako da smo aktivni šest dana u nedelji. Rad medicinske sobe odlično napreduje i studenti završnih godina medicine i defektologije voljni su i spremni da rade sa našim članovima. Iako je dobro da budemo zastupljeni na različitim mestima u gradu, želja nam je da u narednoj godini obezbedimo adekvatan prostor za Udruženje i da proširimo spektar aktivnosti.

U petak, 14. decembra u DPOSA gostuje profesor doktor Nenad Glumbić, jedan od vodećih stručnjaka za autizam.

Govorićemo o adolescenciji, neprihvatljivom ponašanju i kontroli. Oko 50% naših članova su deca uzrasta do 15 godina, a 50% članova su adolescenti. Mladi s autizmom imaju iste potrebe kao i neurotipična populacija istog uzrasta: žele vršnjačko druženje i podršku, žele partnerstvo, žele posao i samostalnost. Ali, postaju svesni tih nemogućnosti i ne znaju kako da se nose s tim. To su pitanja kojima treba da se pozabavimo u narednom periodu, pre svega, u smislu pružanja psihološke podrške.

Pogledajte celokupan katalog radova Govorim ti slikom art terapija – komunikacija kroz slikanje.Odaberite platno i budite podrška osamostaljivanju dece i mladih s autizmom.

Fotografije preuzete sa elektornskog kataloga Galerija i autizam – naša priča

About the Author

Leave A Response