10 bizarnih iskustava sa personalnim asistentima

Posted on by Redakcija

Pošto koristim kolica i imam oštećenje vida, potrebna mi je asistencija 24/7. Do moje četrnaeste godine, asistirali su mi roditelji. Kasnije, kada sam krenula u srednju školu i na koledž, zapošljavala sam personalne asistente.

O personalnim asistentima preovladava mišljenje da su:

  1. ljubazni, negujući, strpljivi, prijateljski nastrojeni ljudi; Ili:
  2. opasni, nasilni ljudi kojima se ne može verovati, zlostavljaju klijente i završavaju u zatvorima.

Rekla bih, a verujem da će se mnogi složiti sa mnom, da postoji i treća grupa: oni kojima jednostavno nedostaje zdravog razuma. Ujedno nemaju osnovna razumevanja invalidnosti.

Prenosim neka od najsramotnijih, iritantnih, uznemirujućih i smešnih iskustava koja sam doživela sa personalnim asistentima u poslednjih 10 godina.

1. Imam invaliditet, dakle, ne pijem alkohol

Za vreme studija, sedela sam sa personalnim asistentom i pravila planove za vikend. Spomenula sam da idem u pab sa prijateljima, a njegova reakcija je bila: – Nisam znao da invalidi piju alkohol! Možda neko ne pije zbog svog stanja ili medikamenata koje uzima. Ali to ne važi sa sve osobe sa invaliditetom. Kako diskriminacija može da bude smešna!

2. Izgledam kao srednjoškolka

Diplomirala sam pre dve godine. Nova personalna asistentkinja došla mi je u stan, na večernju smenu. Prvo što me je pitala bilo je: – Jesi li bila danas u školi? Odgovorila sam: – Ne, imam 23 godine.

3. Prestani da pevaš u jedan ujutro

Jedne noći sam slušala audio knjigu u krevetu, kada sam začula udaljeno pevanje. Pomislila sam da neko pijan peva na ulici. Ili da neko davi mačku. Buka se nastavila i bila je sve glasnija. Onda sam shvatila da moja personalna asistentkinja peva u spavaćoj sobi. Bilo je skoro jedan sat iza ponoći, pa sam joj poslala poruku da prestane. Ali me nije čula. Bila je toliko glasna, da su je i komšije mogle čuti. Pola sata kasnije zadobila sam njenu pažnju i uopšte joj nije bilo jasno zašto je zovem.

4. Zašto su mi mokra stopala?

Otišla sam u krevet i otkrila da je još uvek mokar, nakon što je moj asistent prosuo kesu za kateter tog jutra, a nije mu palo na pamet da promeni posteljinu.

5. Kada je penis jedino što mogu da razumeju

Izgleda suludo, znam. Ali ovo je smešno, verujte mi.
Odlazila sam u krevet i pripremala svu opremu koja mi je potrebna za spavanje. Rekla sam asistentkinji da mi donese okrugli, cilindrični jastuk, jastuk u obliku kobasice, ali – ništa od toga nije razumela. Morala sam da budem kreativna i jedino što sam mogla da smislim bilo je: – Daj mi taj jastuk u obliku penisa! Odmah je shvatila šta tražim.

6. Stopala su mi zarazna

Dok sam stanovala u studentskom domu, pozvala sam asistentkinju da mi izuje papuče i obuje cipele. Umesto da samo ode po cipele, otišla je u kupatilo da prvo stavi rukavice. Zar mi noge baš toliko smrde?

7. Kada si mislila da mi kažeš da su vrata rasturena?

Živela sam sa jednom asistentkinjom duže od nedelju dana i dogovorile smo se da otputujem sa prijateljima, a da će ona ostati sama kod kuće za vikend. Prijateljica je svratila da mi pomogne da se spakujem i otkrila da su vrata spavaće sobe ispala iz šarki. Asistentkinja je to znala, ali se nije zamarala da mi kaže. Neverovatno.

8. Osobe s invaliditetom drugačije peru veš, zar ne?

Jednog jutra, asistentkinja mi je postavljala nasumična pitanja: – Gde pereš veš?U mašini – rekla sam. Bila je kod mene četiri puta i videla je mašinu za veš. Osećala sam se kao da bi trebalo ja njoj da pomažem, a ne ona meni.

9. Daljinski za krevet?

Legla sam u kreveti tražila od asistentkinje da mi doda daljinski da bih mogla da se uspravim u krevetu. Uopšte me nije razumela. Na kraju sam morala da zovem prijatelje u 11 uveče da me spasavaju. Urnebesno.

10. Sve osobe sa invaliditetom mogu da podnesu samo majušne sendviče

Tražila sam sendvič za ručak. Mislila sam da je to jednostavan zahtev. Ne samo da je trebalo da objašnjavam kako da napravi sendvič, nego me je pitala da li treba da ga iseče. Rekla sam: – Da, na četvrtine. Dobila sam 12 zalogajčića, što me je zbunilo, ali i zabavilo. Ne znači da sve osobe sa invaliditetom jedu isključivo u sitnim komadićima!

Emma Purcell

About the Author

Redakcija:

Leave A Response