Šta ćeš ti tu: Fokus grupa sa ženama s invaliditetom iz Užica

Posted on by Marijana Čanak

Šesta u nizu fokus grupa koje Organizacija …IZ KRUGA – VOJVODINA sprovodi u saradnji sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija UNFPA, na prikupljanju podataka o iskustvima žena s invaliditetom na planu ostvarivanja seksualnih i reproduktivnih prava, u okviru projekta Autonomija, glas i učešće osoba sa invaliditetom u Srbiji podržanog kroz Partnerstvo Ujedinjenih nacija za prava osoba sa invaliditetom (UNPRPD), održana  22. avgusta u Udruženju distrofičara Zlatiborskog okruga u Užicu.

Na fokus frupi učestvovalo je 13 žena sa stečenim i urođenim motornim invaliditetom. Među učesnicama je najviše neudatih žena bez dece (9). Dve žene su udate, jedna živi u vanbračnoj zajednici, a jedna je udovica. Po jedna žena ima jedno dete, odnosno troje dece, a dve žene imaju po dvoje dece.

Prvi znak ženstvenosti za većinu ispitanica je početak menstrualnog ciklusa. Mahom je inicijacija u ženskost propraćena neznanjem i bolom. Kada su žene dobijale informacije o ciklusu, prvenstveno su bile upozorene na neminovnost bola, a potom upućene na rizike zbog same činjenice da su žene. Najčešće, menstruacija je doživljena kao alarmni sistem:

– Sad malo povedi računa

Sine, zapamti da si sad formirana devojka. Nemoj  se upuštati u bilo kakve avanture i sve to.

– Sad si to dobila, sad pazi! Ako šta uradiš, vidi te neko u bolnici, znači, ostaneš trudna, idi u Đetinju!

Pazite se, sad kad dobijete, morate se čuvati!

Pripazi se sad, možeš ostati trudna, dobro razmisli šta radiš, s kim radiš, šta želiš, šta ne želiš.

Upozorenja koja se odnose na neželjenu trudnoću, kao i prebacivanje potpune odgovornosti (na granici sa krivicom) isključivo na žene, deo je globalnog ženskog iskustva. U životima žena s invaliditetom, željene trudnoće takođe su nepoželjne. Umesto pouzdanih medicinskih saveta, ženama s invaliditetom u ginekološkim ordinacijama plasiraju se informacije zasnovane na predrasudama, poruke koje osuđuju i osujećuju njihove samostalne izbore.

– Bilo je lekara koji su rekli: Da li si ti normalna?

Neretko umesto žene lekari pred sobom vide dijagnozu, pa joj se tim imenom i obraćaju. Sama činjenica da žena ima invaliditet u očima lekara zamagljuje njenu seksualnost i reproduktivna svojstva.

– Bilo je jako teško ubediti sebe da nije nasledno, jer ja sam takozvana… Ja sam čista cerebrala.

– Gledajući celokupnu Vašu situaciju, jer nemate jednu dijagnozu, nego imate više, ja nisam za to. Kako se Vi odlučite, to je na Vašu odgovornost, ali ja Vam ne bih preporučila.

– Kod nas vlada mišljenje da osobe sa invaliditetom ne mogu da se ostvare kao majke, kao žene.

Umesto da dobiju lekarsku podršku, žene s invaliditetom često prolaze kroz zastrašivanja. Koliko god da su apsurdne informacije koje plasiraju, zahvaljujući neopozivom lekarskom autoritetu, teško ih je dovesti u pitanje.

– On je meni rekao da ja moram abortirati.

– Žena ginekolog u domu zdravlja na smrt me je isprepadala. Doktorka mi je rekla da ne mogu da rodim i da je njen savet da prekinem trudnoću, jer ću roditi dete koje ima Daunov sindrom.

Čak i da postoji uzročno-posledična veza između motornog invaliditeta majke i Daunovog sindroma kod deteta, treba li zbog toga zaista dovesti u pitanje odluku o njegovom rađanju? I zbog čega bi ta odluka trebalo da pripadne lekaru?

Kako se ženama generalno nameće neminovnost držanja materice pod lekarskom kontrolom, za žene s invaliditetom to je norma kojoj se mora udovoljiti. Neprekidno pred izazovom da se dokazuju i potvrđuju kao žene, žene s invaliditetom nekritički usvajaju sisteme kontrole kao prividne privilegije. Zašto je ginekolog jedini lekar kod koga treba ići redovno i preventivno, a niko vas neće anatemisati kao primitivnu, ako s vremena na vreme ne posećujete, na primer, pulmologa?

– Pa jednostavno da odem da se pregledam. Tako valjda treba.

– To mora da se gleda, da to mora da se pazi.

Mora i treba. Jer ništa na telu nije tako rizično kao materica. Kao da se rađamo sa tempiranom bombom unutar sebe. Žene s invaliditetom osvajaju svoje pravo da budu deo patrijarhalne kontrole. Jer time dokazuju da su ravnopravne koliko i druge žene. Ginekolozi im to pravo uskraćuju, dočekujući ih čuvenom rečenicom:

– A šta ćeš ti ovde?

Stvarno, šta će žena u ginekološkoj ordinaciji?

Šta žene sa invaliditetom iz Užica izdvajaju kao najvažnije na planu sopstvenog seksualnog zdravlja i reproduktivnih prava

– Povećana informisanost i sveobuhvatana edukacija zdravstvenih radnika.

– Kad se pojavimo na pregledu, da nas ne gledaju kao vanzemaljce.

– Brate mili, ja sam došla na pregled – ja! Reci meni, o mom telu se radi!

 

Medijski prilog je objavljen uz finansijsku podršku Populacionog fonda Ujedinjenih nacija u Republici Srbiji. Sadržaj medijskog priloga predstavljaju isključivo stavove redakcije Portala o invalidnosti i ne odražava nužno stavove UNFPA-a, Ujedinjenih nacija, niti bilo koje od pridruženih organizacija. UNFPA neće biti ni na koji način odgovoran za upotrebu, niti posledice koje proisteknu iz upotrebe informacija iz ovog medijskog priloga.

About the Author

Leave A Response