Galerija i autizam: Dela iz Poklon zbirke Rajka Mamuzića viđena očima dece iz autističnog spektra

Posted on by Marijana Čanak

Treća po redu izložba Društva za podršku osobama s autizmom Grada Novog Sada (DPOSA) u Galeriji likovne umetnosti i poklon zbirke Rajka Mamuzića otvorena je 8. juna. Izložena su 32 rada desetorice autora: Aron Velišek, Boro Radoja, Danilo Bijelović, Lav Nikolić, Pavle Janjanin, Saša Zec, Stefan Videnović, Vanja Bošnjak, Vasko Prijović, Vuk Grk. Na svečanom otvaranju muzičku numeru na saksofonu izveo je Robert Gabdrakipov, učenik Muzičke škole Isidor Bajić i član DPOSA. Izložba je tematska, a radovi su nastajali u periodu od 2016. do 2018. godine, po predlošcima iz kataloga Poklon zbirke Rajka Mamuzića. Izložba ujedno obeležava i četvrtu godišnjicu saradnje između DPOSA i Galerije Rajka Mamuzića, u čijim prostorijama se od nedavno i održavaju likovne radionice za decu i mlade s autizmom, koje kontinuirano vodi Maja Stojanović, kustoskinja i slikarka.

Gradska uprava za kulturu prepoznala je važnost ovakvog rada i odobrila projekat po kome se likovne radionice od početka juna meseca održavaju u prostorijama Galerije. Naši autori sada imaju priliku da dožive originalna dela na osnovu kojih stvaraju – rekla je Mara Bošnjak, predsednica Upravnog odbora DPOSA i ujedno pozvala sve zainteresovane da posete Galeriju u vreme organizovanih radionica, svakog ponedeljka i petka od 17:30 do 20:30, tokom juna i jula meseca, kada se mogu posmatrati dela u nastajanju. Ova inicijativa istovremeno doprinosi smanjenju socijalne distance prema osobama s autizmom, pri čemu kreativni procesi, likovno stvaralaštvo i umetnost uopšte, postaje medijum komunikacije i povezivanja.

Prvu izložbu otvarali smo s velikom euforijom i izvesnom dozom straha, a sada nas godine kontinuiranog rada čine prepoznatljivim u lokalnoj zajednici i šire. Ovo nam je šesta velika izložba po redu, uz niz manjih izlaganja. Do sada smo izlagali u Banji Vrdnik, u Srpskom narodnom pozorištu, u holu Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, u izložbenom holu Narodne banke Srbije u Beogradu, u Galeriji Čedomir Krstić u Pirotu, a u Galeriji Rajka Mamuzića izlažemo po treći put. Svake godine organizujemo barem jednu izložbu, što se pokazalo kao dobar način da dopremo do lokalne zajednice, da predstavimo radove naših autora, kao i sam rad Društva za podršku osobama s autizmom – kaže Mara Bošnjak.

Portret žene – sećanje na Velaskeza. Lazar Vozarević (1957). Boro Radoja (2017)

– Dela Poklon zbirke Rajka Mamuzića, po čijim predlošcima su nastajali radovi za ovu izložbu, karakteriše raskid sa stilom socijalnog realizma i zaokret ka savremenim i slobodnim afinitetima. Na sličan način, izloženi radovi nisu samo puka kopija originala, nego polazište na na osnovu koga autori razvijaju sliku po sopstvenom senzibilitetu, istovremeno ostajući dosledni sebi i delu po kome rade. Među motivima preovladavaju mrtva priroda, portreti, apstrakcije, a radove karakteriše šarenolikost kolorita i poteza – izjavila je Maja Stojanović, voditeljka likovnih radionica i slikarka.

Original i novonastalo delo. Razlike.

MS: – Vreme je drugačije, drugačiji su i materijali. Originalni radovi su mahom ulja na platnu, među kojima su slike stare preko sto godina, pa su samim tim promenile boju i ton. Novonastali radovi rađeni su akrilnim bojama, zbog čega je kolorit nešto jači i kontrastniji. Autori su ostali dosledni originalu, u smislu da nije bilo dodavanja novih elemenata, nego su se više poigravali bojama. Oblike su formirali na sebi svojstvene načine, onako kako ih vide i doživljavaju, ali sama kompozicija odgovara originalnoj.

Izbor predloška. Uz podršku.

MS: – Autori su mogli samostalno da odaberu predložak po kome će raditi, uz minimalne sugestije i smernice. S obzirom na to da neki od naših članova ne komuniciraju verbalno, nego se izražavaju na druge načine, posle šest godina zajedničkog rada, sada već imam predstavu o tome šta kom autoru najviše odgovara i kakvu sliku može da iznese. Svi naši kreativni procesi odvijaju se u atmosferi uzajamnog poverenja i pažnje.

Na vodi. Stevan Maksimović (1958). Saža Zec (2017)

Izazovi. Proporcije.

MS: – Kako  smo do sada radili po predlošcima iz kataloga, neminovno je da kolorit štampe odstupa od originalnog dela. Iako original menja boju i dobija svoju patinu, uvek je bolje raditi pred originalom nego po fotografiji. Kataloški predlošci su veoma mali, pa ih je trebalo uvećati na platno dimenzija 80 x 60, što je bio svojevrstan izazov. Da ne bismo kasapili dela, nego zadržali sve ono što čini kompoziciju, morali smo da se posvetimo ozbiljnom radu na proporcijama. Sada, kada na likovnim radionicama autori imaju samo delo pred sobom, taj proces je mnogo jednostavniji, jer je lakše uvideti celinu slike.

Galerija. Mesto stvaranja i izlaganja.

MS: – Galerija Rajka Mamuzića sigurno je jedna od prvih galerija koja prihvata ovakav rad i ustupa svoj prostor stvaralaštvu osoba s autizmom. Otkako nam je na raspolaganju cela Galerija, više nismo svi u jednom malom prostoru. Birajući sliku, autori ujedno biraju i deo prostora u kome će stvarati. Nastavljamo da radimo na platnima istog formata, akrilnom tehnikom, a uvodimo i nove materijale i tehnike, poput crtanja ugljenim štapićima. Već smo počeli da radimo crteže po skulpturama koje su takođe izložene u Galeriji, a tapiserije bi mogle da posluže za rad na kolažima.

Cveće. Boža Ilić (1963). Aron Velišek (2018)

Posetite. Napišite utisak. Donirajte.

Izložba je otvorena za posetioce u periodu od 8. juna do 6. jula, od srede do nedelje, kao i u vreme održavnja likovnih radionica (ponedeljkom i petkom), kada se posetioci ujedno mogu upoznati sa autorima i njihovim načinom rada. Pogledajte dela čuvenih slikara – Boška Petrovića, Ljubice Cuce Sokić, Stevana Maksimovića, Miodraga Miće Popovića, Aleksandra Tomaševića, Ksenije Divjak, Kosare Bokšan, Lazara Vozarevića, Dragutina Cigarčića, Bože Ilića, Lazara Vujaklije – iz vizure likovnih stvaralaca s autizmom. Izložba je donatorskog karaktera: za iznos od 20 i više hiljada dinara svaki donator dobija platno po izboru, a sredstva se usmeravaju na nastavak rada likovne radionice i podizanje kapaciteta DPOSA.

Vanja Bošnjak (2018) prema delu Ribe Dragutina Cigarčića (1957)

Akutuelno iz DPOSA. Medicinska soba.

MB: – Intenzivno radimo na prvoj od pet medicinskih soba koje su upripremi za osobe s autizmom u četiri grada u Srbiji: Novom Sadu (biće dostupna za svu decu iz Vojvodine), Beogradu (gde su planirane dve sobe), Nišu i Kragujevcu. Trenutno radimo na anketiranju, formiranju stručnog tima i prikupljanju aparature. Medicinska soba treba da bude verna kopija koja simulira rad prave lekarske ordinacije, gde deca s autizmom dolaze u zakazanim terminima, da uz podršku defektologa i psihologa uvežbavaju i uče kako da sarađuju sa lekarskim osobljem i da umanje anksioznost koju im  izazivaju sam prostor i medicinski instrumenti. Medicinske sobe su od neizmerne važnosti, jer znamo da mnoga deca s autizmom godinama ne kontrolišu zdravlje i da najbanalnije lekarske intervencije moraju da obavljaju pod totalnom anestezijom.

Crno sa belim – korpa sa grožđem. Miodrag Mića Popović (1954). Vasko Prijović (2017)

About the Author

Leave A Response