Stiven Hoking: odlazak najsjajnije zvezde savremene kosmologije

Posted on by Redakcija

Moj cilj je vrlo jednostavan: želim potpuno da razumem svemir, zašto je takav kakav jeste i zašto uopšte postoji.”

Ovom izjavom je Stiven Hoking na početku svoje karijere objasnio svoje buduće naučno usmerenje. Hodeći u svojim istraživanjima svemirskim stazama koje niko drugi nije uspevao da dosegne, Hoking je decenijama inspirisao sve one, naučnike i laike, koji su na svom putu nailazili na prepreke. Nastaviće to da čini i ubuduće, iako je danas napustio čovečanstvo u svojoj 76. godini života.  Među koleginicama i kolegama bio je uvažavan kao najblistaviji teorijski fizičar posle Alberta Ajnštajna a umro je na dan njegovog rođenja (14. marta) i na dan broja Pi (3,14).

Stručna javnost pamtiće ga kao jednog od najznačajnijih savremenih fizičara, matematičara i teoretičara kosmosa, dok će široj javnosti u sećanju ostati prvenstveno kao autor Kratke istorije vremena i Kosmosa u orahovoj ljusci. U ovim briljantnim naučno-publicističkim poduhvatima Hoking je najširoj čitalačkoj publici približio prirodu svemira. Napredak na polju tehnologije posmatranja mikro- i makrokosmičkog sveta potvrdio je mnoge njegove teorijske pretpostavke. Među njih spadaju i otkrića do kojih se došlo uz pomoć satelita COBE, preko spektakularnog tehnološkog napretka oličenog u kosmičkom teleskopu Habl, pa sve do mogućnosti računarskog generisanja slika trodimenzionalne i četvorodimenzionalne stvarnosti.

Stiven Hoking se rodio na tristotu godišnjicu Galilejeve smrti (8. januara 1942). Uprkos tome što su usled amiotrofične lateralne skleroze, od koje je još kao student oboleo u 21. godini života, prognoze lekara u pogledu njegovog životnog veka bile obeshrabrujuće, Hoking je žive dug i plodan životni vek. Između ostalog, bio je član Britanskog kraljevskog društva i šef Katedre za matematiku na Univerzitetu Kembridž. Njegova istančana intuicija i smisao za humor, uz njegov briljantan intelekt, postali su simbol nemerljivih mogućnosti ljudskog uma. U sećanju će svima nama ostati i po sledećim rečima: „Svemir ne bi bio ništa posebno da nije dom onima koje volimo.”

Izvor: Stephen Hawking, science’s brightest star, dies aged 76, The Guardian, 14/3/2018

About the Author

Redakcija: